Sile/tvrdoca amortizera
+4
Crazy128
Miljan
Predrag B.
Mitke
8 posters
Strana 2 od 2
Strana 2 od 2 • 1, 2
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Ako su LIP isto sto i QH, kod drugara su procureli prednji oba za nekih mozda 5000km, nesto manje od godinu dana.
Miljan- SOHC 1581ccm 88ks
- Broj poruka : 9430
Datum upisa : 05.03.2008
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Delphi i AP su baš udobni, Sachs takođe. Takvi mi odgovaraju
Predrag B.- SOHC 1498ccm 85ks
- Broj poruka : 6738
Godina : 38
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 14.09.2012
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Jesu, pre je bio LIP, a onda je QH preuzeo firmu. Da li si siguran da su original i da li je auto bio fabricki sa ispravnim prahobranima i odbojnim gumama?
Sachs je udoban samo ako dobijes fals kao jedan par koje sam ja dobio, drugi koji su 50% bili tvrdji u odnosu na njih i koji su onakvi kakvi bi trebali da budu nisu bas nesto specijalno udobni... Yugodriveru su iscurili tu za manje od 10.000km i dve godine, mada pitanje je da li je on na vreme primetio, ajd sto su prednji iscurili jer je bio malo spusten napred, nego sto je nazad bio fabricki pa je jedan procurio a drugi zaribao. A i Mitke se isto zalio na kratak vek
Sachs je udoban samo ako dobijes fals kao jedan par koje sam ja dobio, drugi koji su 50% bili tvrdji u odnosu na njih i koji su onakvi kakvi bi trebali da budu nisu bas nesto specijalno udobni... Yugodriveru su iscurili tu za manje od 10.000km i dve godine, mada pitanje je da li je on na vreme primetio, ajd sto su prednji iscurili jer je bio malo spusten napred, nego sto je nazad bio fabricki pa je jedan procurio a drugi zaribao. A i Mitke se isto zalio na kratak vek
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
To je bilo jos 2010, auto je skroz fabricki i vozi se po gradu.
Miljan- SOHC 1581ccm 88ks
- Broj poruka : 9430
Datum upisa : 05.03.2008
Re: Sile/tvrdoca amortizera
SACHS za crn ku*ac ne valjaju, ja sam se zaj*bo pa ih kupio, al sad savetujem druge da se ne zaje*u isto kao ja
Udobni su (prvih 5000 ), posle im se udobnost naglo smanjuje, mislim budu udobni i dalje, al ni blizu kao kad ih tek namontiras, i tih prvih par hiljada, i onda posle godinu dana i malo jace vidim da je amort procurio (a bog sveti zna kad je procurio jer ja nisam obracao paznju pre toga) cak vrlo moguce da je procurio u tih prvih 5000 posle kojih je prilicno izgubio na udobnosti.
Udobni su (prvih 5000 ), posle im se udobnost naglo smanjuje, mislim budu udobni i dalje, al ni blizu kao kad ih tek namontiras, i tih prvih par hiljada, i onda posle godinu dana i malo jace vidim da je amort procurio (a bog sveti zna kad je procurio jer ja nisam obracao paznju pre toga) cak vrlo moguce da je procurio u tih prvih 5000 posle kojih je prilicno izgubio na udobnosti.
Mitke- SOHC 1581ccm 83ks
- Broj poruka : 8662
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 25.03.2011
Re: Sile/tvrdoca amortizera
To izgleda kao i za svu robu kod nas kako ti se zalomi, ja sam kod drugara montirao polovne Sachs skinute sa drugog Yuga, presli oko 20000, i dalje rade kao prvog dana.
Kod mene takodje rade savrseno, ali nisam puno presao, ne vise od 5000km.
Ne znam gde mogu da se nadju Delphi, oni su isto super.
Kod mene takodje rade savrseno, ali nisam puno presao, ne vise od 5000km.
Ne znam gde mogu da se nadju Delphi, oni su isto super.
Miljan- SOHC 1581ccm 88ks
- Broj poruka : 9430
Datum upisa : 05.03.2008
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Pa verovatno i jeste kako ti se sta zalomi. Samo sto ovi moji treba da su original, kupljeni u proverenoj radnji, sa malim milionom papircina onih deklaracija i cuda i gluposti, ugravirano na njiha sachs i neke brojke, da ga je*em bas.
Mitke- SOHC 1581ccm 83ks
- Broj poruka : 8662
Godina : 34
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 25.03.2011
Re: Sile/tvrdoca amortizera
ova nasa prica ovih dana me navela malo da razmislim o tome kako da prikazem ove parametre amortizera tj sta tacno znace ove sile amortizera u praksi, pa cisto da iznesem neko svoje vidjenje oko nacina funkcionisanja amortizera po tom pitanju kroz neka svoja iskustva i testiranja amortizera ukoliko nekoga ova tematika interesuje vise.
Sila na pritisak tj sabijanje sluzi za odredjivanje komrpomisa udobnosti i performansi auta. Sto je veca sila to je vozilo neudobnije ali stablinije.
Sila na izvlacenje igra najvecu ulogu u postizanju boljih performansi vozila.
Naravno ovo namece pitanje, zasto jednostavno ne bi silu na izvlacenje podigli na vrlo visok nivo i postigli visoke performanse, a silu na pritisak smanjili minimalno da dobijemo bolje performanse? Razlog za to je sto sila na izvlacenje ima smisla do odredjene granice. Ona treba da zaustavi jednu oscilaciju oslanjanja koje potice od sile istezanja opruge i od mase oslanjanja i tockova odnosno neogibljene mase. Ako bi se sa tom silom preteralo, desavalo bi se da se amortizer pri oscilacijama jednostavno ne izvlaci na potrebnu meru koja odgovara stalnoj visini auta nego bi ukoliko dodje do vise uzastopnih neravnina sve vise i vise ostao sabijen dok se jednom ne bi sabio skroz i vratio bi se u pocetnu visinu tek posle idealnog ravnog kolovoza ili tek po zaustavljanju vozila. A sabijanje amortizera do kraja i smanjenje njegovog hoda na sabijanje zbog nemogucnosti da se izvuce bi dalo lose performanse i udobnost. Zato sila na izvlacenje moze samo delimicno da se poveca kako bi se postigle bolje performanse. Zbog tog razloga, deo performansi mora da se postigne kroz silu koja se javlja pri sabijanju amortizera i da se zrtvuje deo udobnosti.
Naravno definisanje maksimalnih vrednosti tih sila nije moguce jer zavisi od mnogo parametara, tako da niko ne moze reci da tacno toliko i toliko N sile daje takve i takve performanse i sve preko i ispod toga je losije. To moze da se vidi i iz gore pomenutih podataka gde se vidi da se sile na izvlacenje kod standardnih amortizera krecu od sila koje su manje za 10% u odnosu na fabricke amortizere Pristina pa cak do 50% vise. Takodje i sile na sabijanje variraju, pretezno na vise od standardnih i dostizu cak 50% vecu silu kod uljnih amortizera tj cak 100% kod amortizera sa visokim pritiskom gasa kao sto su odredjena vrsta Monroe amortizera.
Naravno kada se kaze da neki amortizer ima 50% vecu silu to ne znaci da je on 50% stabilniji ili neudobniji... Uzmimo za primer dva amortizera, prvi amortizer je kontrolini A, drugi je B i B amortizer ima duplo vecu silu na sabijanje od amortizera A. To ne znaci da je B duplo stabilniji od amortizera A niti da je duplo neudobniji od amortizera A. To znaci da po pitanju udobnosti amortizer B dati osecaj na neravnini od 75mm kao kada sa amortizerom A predjete preko neravnine od 100mm. Naravno normalne neravnine koje se prolaze vecim brzinama su najcesce oko 30mm tako da kad sa A amortizerom predete preko tolike neravnine, to je kao kad predjete sa B preko 22.5mm neravnine sto nije tako velika razlika a uz to i guma moze deo toga da kompenzuje. Isto tako vozilo sa B amortizerima ce se naginjati u odredjenoj krivini pri nekoj brzini mozda 22.5mm a sa amortizerima A sa 30mm sto opet nije tako velika razlika, zato je za performanse bitna i obriga/gibanj jer amortizer nije u mogucnosti da donese velike razlike u performansama. Takodje kod ove price o naginjanju isto je bitno uzeti u obzir da ako amortizer ima vecu silu na izvlacenje da ce pri naginjanju jedan amortizer da se sabija a sa druge strane osovine da se izvlaci, tako da je moguce postici nesto bolje rezultate.
No ova tematika nije tako jednostavna kao sto je gore napisano, jer postoje jos neki parametri koji bitno uticu na sve ovo. Pre svega da li su amortizeri uljni (ili gasni niskog pritiska, u daljem tekstu se podrazumevaju ova dva tipa) i gasni amortizeri visokog pritiska. Gasni amortizeri visokog pritiska omogucavaju postizanje mnogo vecih sila na pritisak i nesto vece na izvlacenje u odnosu na ulje jer gas omogucava povecanje sile bez smanjenja mogucnosti amortizacije neravnina, a amortizacija neravnina se ne ogleda samo u udobnosti nego i u postizanju boljih performansi, jer je vrlo bitno da se postigne to da guma ima kontakt sa kolovozom. Ultra tvrde opruge i amortizeri ne moraju da znace visoke performanse ukoliko vozilo ne moze da amortizuje neravnine i guma nije u kontaktu sa kolovozom. Jer kad guma nije u kontaktu sa kolovozom, vi niste u mogucnosti ni da ubrzavate, ni ti da kocite a ni da skrecete.
Razlog zasto gasni amortizeri viskog pritiska omogucavaju to je sto i oni kao i uljni amortizeri funksionisu na principu prolaska ulja kroz ventile. Pri nailasku na neravninu, ventili nemaju dovoljnu protocnost i ogranicavaju brzinu protoka ulja sto sprecava amortizovanje neravnina i to se ogleda kao umanjenje udobnosti i nemogucnosti odrzanja gume u kontaktu sa tlom na odgovarajuci nacin. Zato se gasni amortizeri visokog pritiska mogu ventilisati sa protocnijim ventilima koji ce da lakse amortizuju neravnine a da se gubitak sile zbog slabijeg ventilisanja kompenzuje visokim pritiskom gasa.
Ipak, dolazimo do parametra da nisu svi amortizeri jednako ventilisani, gore dati podatci su maksimalne sile koje postizu ti amortizeri ali to ne znaci da su dva amortizera jednaka ako imaju jednake maksimalne sile. Mogu se razikovati pocetne sile i sile u srednjim rezimima funkcionisanja amortizera sto isto utice na performanse odnosno udobnost pre svega. Sto je manja pocetna sila to ce amortizer biti udobniji jer ce bolje da savladava neke manje neravnine. Ja sad trenutno nemam parametre bas za sve amortizere, ali za neke koje imam, navescu pocetne sile na sabijanje odnosno pritisak, sile na izvlacenje nisam nikad zapisivao jer nemaju neku bitnost. Date su procentualne razlike u odnosu na Amortizere Pristina.
Sachs
-300% veca pocetna sila na pritisak
Lip/QH
-250% veca pocetna sila na pritisak
Schwarz
-250% veca pocetna sila na pritisak
Monroe
-0% veca pocetna sila na pritisak
Monroe (gasni)
-500% veca pocetna sila na pritisak
BMR Bilstein (gasni)
-800% veca pocetna sila na pritisak
Bilstein B6 za trke (gasni)
-1200-1500% veca pocetna sila na pritisak (orjentacioni podatak)
Dodao bih jos jedan podatak, a to je da kod amortizera Pristina, sila na izvlacenje je 30% veca od sile na sabijanje odnosno ukoliko se procenat odredjuje u odnosu na silu za sabijanje, onda je 45% veca tj kroz primer, ako je sila na sabijanje 105N, onda je sila na izvlacenje 150N. Tako primera radi, za Sachs amortizere iako su sile izrazene u procentima 28,5% vece na pritisak i 10% manje na izvlacenje, ove dve sile izrazene u N su jednake tj jednako se tesko sabijaju i izvlace. Ili primera radi, Bilstein amortizeri imaju 200% vecu silu na pritisak i 70% veca tvrdocu na izvlacenje u odnosu na amortizere Pristina, ali kada se uporede te dve sile, sila na pritisak je veca samo 23% u odnosu na silu na izvlacenje.
Ceo ovaj tekst je vrlo uproscena tematika oko nacina funkconisanja amortizera, sve ovo je mnogo komplikovanije ali ovo je dovoljno da se sagleda situacija i kao sto se vidi, stvari su mnogo komplikovanije od toga da je "sve to isto".
Pripremio i sastavio: YUgisa
Sila na pritisak tj sabijanje sluzi za odredjivanje komrpomisa udobnosti i performansi auta. Sto je veca sila to je vozilo neudobnije ali stablinije.
Sila na izvlacenje igra najvecu ulogu u postizanju boljih performansi vozila.
Naravno ovo namece pitanje, zasto jednostavno ne bi silu na izvlacenje podigli na vrlo visok nivo i postigli visoke performanse, a silu na pritisak smanjili minimalno da dobijemo bolje performanse? Razlog za to je sto sila na izvlacenje ima smisla do odredjene granice. Ona treba da zaustavi jednu oscilaciju oslanjanja koje potice od sile istezanja opruge i od mase oslanjanja i tockova odnosno neogibljene mase. Ako bi se sa tom silom preteralo, desavalo bi se da se amortizer pri oscilacijama jednostavno ne izvlaci na potrebnu meru koja odgovara stalnoj visini auta nego bi ukoliko dodje do vise uzastopnih neravnina sve vise i vise ostao sabijen dok se jednom ne bi sabio skroz i vratio bi se u pocetnu visinu tek posle idealnog ravnog kolovoza ili tek po zaustavljanju vozila. A sabijanje amortizera do kraja i smanjenje njegovog hoda na sabijanje zbog nemogucnosti da se izvuce bi dalo lose performanse i udobnost. Zato sila na izvlacenje moze samo delimicno da se poveca kako bi se postigle bolje performanse. Zbog tog razloga, deo performansi mora da se postigne kroz silu koja se javlja pri sabijanju amortizera i da se zrtvuje deo udobnosti.
Naravno definisanje maksimalnih vrednosti tih sila nije moguce jer zavisi od mnogo parametara, tako da niko ne moze reci da tacno toliko i toliko N sile daje takve i takve performanse i sve preko i ispod toga je losije. To moze da se vidi i iz gore pomenutih podataka gde se vidi da se sile na izvlacenje kod standardnih amortizera krecu od sila koje su manje za 10% u odnosu na fabricke amortizere Pristina pa cak do 50% vise. Takodje i sile na sabijanje variraju, pretezno na vise od standardnih i dostizu cak 50% vecu silu kod uljnih amortizera tj cak 100% kod amortizera sa visokim pritiskom gasa kao sto su odredjena vrsta Monroe amortizera.
Naravno kada se kaze da neki amortizer ima 50% vecu silu to ne znaci da je on 50% stabilniji ili neudobniji... Uzmimo za primer dva amortizera, prvi amortizer je kontrolini A, drugi je B i B amortizer ima duplo vecu silu na sabijanje od amortizera A. To ne znaci da je B duplo stabilniji od amortizera A niti da je duplo neudobniji od amortizera A. To znaci da po pitanju udobnosti amortizer B dati osecaj na neravnini od 75mm kao kada sa amortizerom A predjete preko neravnine od 100mm. Naravno normalne neravnine koje se prolaze vecim brzinama su najcesce oko 30mm tako da kad sa A amortizerom predete preko tolike neravnine, to je kao kad predjete sa B preko 22.5mm neravnine sto nije tako velika razlika a uz to i guma moze deo toga da kompenzuje. Isto tako vozilo sa B amortizerima ce se naginjati u odredjenoj krivini pri nekoj brzini mozda 22.5mm a sa amortizerima A sa 30mm sto opet nije tako velika razlika, zato je za performanse bitna i obriga/gibanj jer amortizer nije u mogucnosti da donese velike razlike u performansama. Takodje kod ove price o naginjanju isto je bitno uzeti u obzir da ako amortizer ima vecu silu na izvlacenje da ce pri naginjanju jedan amortizer da se sabija a sa druge strane osovine da se izvlaci, tako da je moguce postici nesto bolje rezultate.
No ova tematika nije tako jednostavna kao sto je gore napisano, jer postoje jos neki parametri koji bitno uticu na sve ovo. Pre svega da li su amortizeri uljni (ili gasni niskog pritiska, u daljem tekstu se podrazumevaju ova dva tipa) i gasni amortizeri visokog pritiska. Gasni amortizeri visokog pritiska omogucavaju postizanje mnogo vecih sila na pritisak i nesto vece na izvlacenje u odnosu na ulje jer gas omogucava povecanje sile bez smanjenja mogucnosti amortizacije neravnina, a amortizacija neravnina se ne ogleda samo u udobnosti nego i u postizanju boljih performansi, jer je vrlo bitno da se postigne to da guma ima kontakt sa kolovozom. Ultra tvrde opruge i amortizeri ne moraju da znace visoke performanse ukoliko vozilo ne moze da amortizuje neravnine i guma nije u kontaktu sa kolovozom. Jer kad guma nije u kontaktu sa kolovozom, vi niste u mogucnosti ni da ubrzavate, ni ti da kocite a ni da skrecete.
Razlog zasto gasni amortizeri viskog pritiska omogucavaju to je sto i oni kao i uljni amortizeri funksionisu na principu prolaska ulja kroz ventile. Pri nailasku na neravninu, ventili nemaju dovoljnu protocnost i ogranicavaju brzinu protoka ulja sto sprecava amortizovanje neravnina i to se ogleda kao umanjenje udobnosti i nemogucnosti odrzanja gume u kontaktu sa tlom na odgovarajuci nacin. Zato se gasni amortizeri visokog pritiska mogu ventilisati sa protocnijim ventilima koji ce da lakse amortizuju neravnine a da se gubitak sile zbog slabijeg ventilisanja kompenzuje visokim pritiskom gasa.
Ipak, dolazimo do parametra da nisu svi amortizeri jednako ventilisani, gore dati podatci su maksimalne sile koje postizu ti amortizeri ali to ne znaci da su dva amortizera jednaka ako imaju jednake maksimalne sile. Mogu se razikovati pocetne sile i sile u srednjim rezimima funkcionisanja amortizera sto isto utice na performanse odnosno udobnost pre svega. Sto je manja pocetna sila to ce amortizer biti udobniji jer ce bolje da savladava neke manje neravnine. Ja sad trenutno nemam parametre bas za sve amortizere, ali za neke koje imam, navescu pocetne sile na sabijanje odnosno pritisak, sile na izvlacenje nisam nikad zapisivao jer nemaju neku bitnost. Date su procentualne razlike u odnosu na Amortizere Pristina.
Sachs
-300% veca pocetna sila na pritisak
Lip/QH
-250% veca pocetna sila na pritisak
Schwarz
-250% veca pocetna sila na pritisak
Monroe
-0% veca pocetna sila na pritisak
Monroe (gasni)
-500% veca pocetna sila na pritisak
BMR Bilstein (gasni)
-800% veca pocetna sila na pritisak
Bilstein B6 za trke (gasni)
-1200-1500% veca pocetna sila na pritisak (orjentacioni podatak)
Dodao bih jos jedan podatak, a to je da kod amortizera Pristina, sila na izvlacenje je 30% veca od sile na sabijanje odnosno ukoliko se procenat odredjuje u odnosu na silu za sabijanje, onda je 45% veca tj kroz primer, ako je sila na sabijanje 105N, onda je sila na izvlacenje 150N. Tako primera radi, za Sachs amortizere iako su sile izrazene u procentima 28,5% vece na pritisak i 10% manje na izvlacenje, ove dve sile izrazene u N su jednake tj jednako se tesko sabijaju i izvlace. Ili primera radi, Bilstein amortizeri imaju 200% vecu silu na pritisak i 70% veca tvrdocu na izvlacenje u odnosu na amortizere Pristina, ali kada se uporede te dve sile, sila na pritisak je veca samo 23% u odnosu na silu na izvlacenje.
Ceo ovaj tekst je vrlo uproscena tematika oko nacina funkconisanja amortizera, sve ovo je mnogo komplikovanije ali ovo je dovoljno da se sagleda situacija i kao sto se vidi, stvari su mnogo komplikovanije od toga da je "sve to isto".
Pripremio i sastavio: YUgisa
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Da napišem i ja svoje iskustvo sa amorti. Na juga imam amorte koji se otvaraju, išli su na stare z101 i na jugiće valjda do 89te. Ne znam ko ih proizvodio jer nemaju nikakve oznake. Ko uspe da nađe njih, sredi ih u kućnoj izvedbi, može da im šteluje tvrdoću po želji. Te amorte vozim na fićinim oprugama sa podignutom platformom zbog lošeg puta. Prvo sam im stego ventile do kraja, bili su tvrdi u p.materinu. Auto je ležao perfektno ali udobnosat je bila 0. Posle par rastavljanja i štelovanja doveo sam ih do toga da su udobniji od fabrike, auto ne skakuće, a opet držanje u krivinama je nepromenjeno, kao kad su bili stegnuti ventili do daske. 1.000km sam prešo od reparacije, sipao sam ulje hd46. Super su. Prezadovoljan sam i pripremam iste takve za pozadi uz preradu kačenja za glavčinu..
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Jel ti to hoces prednje da nakalemis pozadi ili imas takve zadnje pa nesto hoces da prepravis za glavcinu?
Ne bih se bas slozio sa ovim:
Mozda ako se vozi na nekoj idealnoj povrsini u suprotnom ne, ako je auto neudoban u vecoj meri a jedina izmena su amortizeri vecinom znaci da su im prevelike sile i da ne mogu da amortizuju neravnine a ako ne moze da amortizuje neravnine, onda gubi kontakt sa kolovozom a ako gubi kontakt sa kolovozom, ne moze da prenese brzinu auta. Moze da se manje naginje pa daje prividan subjektivan osecaj da je stabilniji ali ako se auto manje naginje ili ako je tvrdji, ne znaci da je stabilniji. Pravilno uradjen amortizer je onaj koji pruza vecu stabilnost uz sto manji gubitak na udobnosti. Tako da ovo sto si posle uradio je onako kako treba, a ono prvo je veliki promasaj
Najveca greska ljudi je sto veruje da sto je vece, tvrdje, jace itd mora da bude i bolje od manjeg, mekseg, slabijeg sto najcesce nije tako. Za jednu tvrdocu opruge ne postoji tacno odredjena sila amortizera koja je savrsena, postoji odredjen raspon sila koji daje neki kompromis izmedju udobnosti i performansi... Kad se izadje iz tog raspona onda se najcesce nista ne dobija, niti na udobnosti niti na performansama cak moze i da se gubi bez obzira da li pricamo o preteranom otvrdnjavanju ili je rec o omeksavaju amortizera. Zato sam i pokrenuo ovu temu, razliciti proizvodjaci amortizera prave razlicite amortizere po tvrdoci iako je rec o istim oprugama odnosno modelu auta. Sve zavisi od toga kako su oni primenili svoje znanje i sta je bio konacan cilj.
Dobio bi jos puno na performansama bez gubitka na udobnosti kad bi ih prepravio na gasne.
Ne bih se bas slozio sa ovim:
Crazy128 ::Prvo sam im stego ventile do kraja, bili su tvrdi u p.materinu. Auto je ležao perfektno ali udobnosat je bila 0.
Mozda ako se vozi na nekoj idealnoj povrsini u suprotnom ne, ako je auto neudoban u vecoj meri a jedina izmena su amortizeri vecinom znaci da su im prevelike sile i da ne mogu da amortizuju neravnine a ako ne moze da amortizuje neravnine, onda gubi kontakt sa kolovozom a ako gubi kontakt sa kolovozom, ne moze da prenese brzinu auta. Moze da se manje naginje pa daje prividan subjektivan osecaj da je stabilniji ali ako se auto manje naginje ili ako je tvrdji, ne znaci da je stabilniji. Pravilno uradjen amortizer je onaj koji pruza vecu stabilnost uz sto manji gubitak na udobnosti. Tako da ovo sto si posle uradio je onako kako treba, a ono prvo je veliki promasaj
Najveca greska ljudi je sto veruje da sto je vece, tvrdje, jace itd mora da bude i bolje od manjeg, mekseg, slabijeg sto najcesce nije tako. Za jednu tvrdocu opruge ne postoji tacno odredjena sila amortizera koja je savrsena, postoji odredjen raspon sila koji daje neki kompromis izmedju udobnosti i performansi... Kad se izadje iz tog raspona onda se najcesce nista ne dobija, niti na udobnosti niti na performansama cak moze i da se gubi bez obzira da li pricamo o preteranom otvrdnjavanju ili je rec o omeksavaju amortizera. Zato sam i pokrenuo ovu temu, razliciti proizvodjaci amortizera prave razlicite amortizere po tvrdoci iako je rec o istim oprugama odnosno modelu auta. Sve zavisi od toga kako su oni primenili svoje znanje i sta je bio konacan cilj.
Dobio bi jos puno na performansama bez gubitka na udobnosti kad bi ih prepravio na gasne.
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Pa da, kad budem peglao gibanj i montirao b.štanglu takve prednje amorte sa uklonjenom platformom i prerađenim delom za kačenje sa mogućnost štelovanja nagiba montiram pozadi, naravno, upariću im tvrdoću uz trolisni i b.štanglu. voleo bih da imam mogućnosti da ih prepravim na gasne, ali za sad to su slatki snovi. Trenutno radim na ojačanju prednjice i poda uzdužnim U profilom i razrađujem ideju o ravnom podu. Rešio sam da ova školjka bude žrtveni jarac za neke stvari, cilj mi je da do kraja ove godine donekle unapredim mehaniku, ojačanja i dovršim mašinu.
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Sto ne potrazis takve zadnje amortizere, mislim da je to jednostavnije od frikombinavanja. Pogotovo jer su prednji kraci od zadnjih pa i to otezava uklapanje.
A sta tacno hoces da prepravljas za podesavanje nagiba? Podesi se preko viljuske ili eventualno slicovanjem/ekcentricnim srafovima.
A sta tacno hoces da prepravljas za podesavanje nagiba? Podesi se preko viljuske ili eventualno slicovanjem/ekcentricnim srafovima.
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Kraći su taman kolko treba, kad se gibanj opegla da mogu da se ušrafe gore a ne moram previše da kratim šipku. Radni vek na prvom mestu. Pa na šlicovanje sam i mislio. tražio sam zadnje na otvaranje. Nema ih nigde. 6 otpada sam okrenuo i svi su zatvoreni pod presu.
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Ako ces da varis nove usice, sto ne uradis na neku meru koja ti odgovara pa onda ne moras nista da slicujes, posle se samo "fino" podesi na viljusci
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Da dodam par novih:
SBB prednji (6 parova)
-38% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB zadnji (2 para)
-57% veca tvrdoca na pritisak
-33% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB zadnji (2 par, gasni)
-166% veca tvrdoca na pritisak
-10% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB amortizeri kao i Optimal amortizeri su malo atipicni po pitanju toga da prednji i zadnji amortizeri nemaju jednake osobine po pitanju tvrdoce na pritisak tj sabijanje.
LASS prednji (1 par)
-10% veca tvrdoca na pritisak
-23% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB prednji (6 parova)
-38% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB zadnji (2 para)
-57% veca tvrdoca na pritisak
-33% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB zadnji (2 par, gasni)
-166% veca tvrdoca na pritisak
-10% veca tvrdoca na izvlacenje
SBB amortizeri kao i Optimal amortizeri su malo atipicni po pitanju toga da prednji i zadnji amortizeri nemaju jednake osobine po pitanju tvrdoce na pritisak tj sabijanje.
LASS prednji (1 par)
-10% veca tvrdoca na pritisak
-23% veca tvrdoca na izvlacenje
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Što se tiče SBB amortizera izgleda da ih više na tržištu nema. Prednji ne mogu ni da se poruče (proverio par puta) a zadnji mozda ako je ostala neka zaliha.
Slobodan Negic- OHV 903ccm 45ks
- Broj poruka : 452
Godina : 34
Lokacija : Lajkovac
Datum upisa : 14.05.2015
Re: Sile/tvrdoca amortizera
malo su mi propali zadnji amortizeri na Floridi 2002.god,...koje da ugradim kao zamenske? da li neko zna od kojih drugih automobila mogu nazad da se ugrade bez prepravljanja, ja trenutno zivim i radim u Ceskoj, imam auto otpad pored stana i jeftino mogu amortizere da nadjem, samo mi je bitno da znam koji da trazim.
uros- OHV 663ccm 21ks
- Broj poruka : 9
Godina : 42
Lokacija : Nepomuk, Plzenski kraj ,Ceska
Datum upisa : 08.02.2020
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Uvek zaboravim koji su zadnji na Floridi, ali ili su od Golfa 1 ili od Golfa 2 (mislim da Golf 3 ima iste kao Golf 2), a prednji su od prve generacije Fiat Ritma.
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Zar nema dvojka oprugu preko amorta?
junior45- DOHC 1995ccm i.e 139ks
- Broj poruka : 35132
Godina : 33
Lokacija : Farkazdin-Zrenjanin
Datum upisa : 10.01.2012
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Mislis florida..da,sad sam se setio,drugar je uzimao od golfa 3..
junior45- DOHC 1995ccm i.e 139ks
- Broj poruka : 35132
Godina : 33
Lokacija : Farkazdin-Zrenjanin
Datum upisa : 10.01.2012
Re: Sile/tvrdoca amortizera
Stigao kod mene jedan par.
Liwen zadnji gasni visokog pritiska (1par):
-138% veca tvrdoca na pritisak
-50% veca tvrdoca na izvlacenje
Iskreno izgledaju prilicno solidno resenje, da mogu nabaviti i prednje razmislio bih o tome da ih uzmem za Zelenog.
_________________
BOYRACER
MOTORSPORT
Strana 2 od 2 • 1, 2
Similar topics
» Skripa iz solje amortizera i iz najverovatnije dotrajalog amortizera (kako proveriti)
» Zamena zadnjih amortizera
» Zamena solje amortizera
» Moment sile stezanja
» Obnova rastavljivih amortizera
» Zamena zadnjih amortizera
» Zamena solje amortizera
» Moment sile stezanja
» Obnova rastavljivih amortizera
Strana 2 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu