Kako da brže i bolje prodate svoj auto

Kako da brže i bolje prodate svoj auto

Piše: Aleksandar Todorović

Septembar je mesec kada je najveći broj auto oglasa u opticaju. Svi su čekali da godišnji odmori prođu, i da pre dolaska hladnih dana prepuste svoje dizelaše nekom drugom, svakako, ako je ikako moguće za nekoliko dana po naravno traženoj ceni. Ukoliko ste već oglasili svog limenog ljubimca, a telefon nikako da zazvoni, onda ste negde pogrešili, a iz daljeg teksta, utvrdite gde.

Rešili ste da prodate automobil, ali ne želite baš da ga poklonite, prijatelji nisu zainteresovani za vaš auto, a dileri novih i polovnih kola vam nude isuviše malo novca za vašeg "lepotana". Šta onda prvo učiniti?

Izrada oglasa

Prvi korak je naravno i najvažniji, a to je – izrada oglasa. On mora biti kratak, jasan i sa svim potrebnim podacima. Nemojte pisati "romane", već samo ono najvažnije, a tu pre svega mislim na sledeće:

• Obavezno stavite kada je automobil prvi put registrovan

• Zatim, proverite koji tačno model posedujete, i koje su mu tačno oznake, jer nije isto da li vaš četvorotočkaš ima opremu GL ili GLS.

• Navedite važniju opremu koju auto ima, na primer: ABS, klima uređaj, alu felne, CD plejer, servo upravljač, vazdušne jastuke.

• Obavezno kratko opišite stanje karoserije i motora.

• Ukoliko imate servisnu knjižicu, obavezno to i napomenite, a pripremite eventualno i račune od svih ozbiljnijih intervencija na automobilu.

• Potrebno je da navedete i koja je trenutna pređena kilometraža, kao i boju vozila.

• Nije zgoreg navesti i da ste prvi ili drugi vlasnik, posebno ako je vaš auto u odmaklim godinama.

• Navedite i do kad je auto registrovan, i obavezno istaknite da ste vlasnik vozila, ukoliko je to zaista tako.

• Na kraju, stavite realnu cenu, i naravno vaš kontakt telefon.

• Savetujem vam da ne štedite za oglas, i da platite i za fotografiju, a ne samo za tekst.

• Obavezno iskoristite blagodeti interneta, a na većini sajtova možete ostaviti čak besplatno i nekoliko slika vašeg ljubimca.

Procena vrednosti

Verovatno ste često imali prilike da čujete od vaših komšija ili rodbine, kako pokušavaju da prodaju auto u odličnom stanju, kao i to, kako se niko ne javlja na njihov oglas. Nemojte se zbog takvih tvrdnji, koje su vrlo verovatno istinite, obeshrabriti, jer za ovaj problem postoji objašnjenje i rešenje. Na prvom mestu, ljudi u samom startu naprave najveću grešku prilikom oglašavanja, i u želji da izvuku što više novca za svoj automobil stave preveliku cenu. Jednostavno, ukoliko je prosečna cena vašeg modela na tržištu manja od tražene sume, neće vas niko zvati. Svakako, vi možete misliti da je baš vaš auto najbolji, i da ostali prodavci nisu svom ljubimcu redovno menjali ulje poput vas, ali i da ste u proteklim godinama za održavanje istog potrošili pravo malo bogatstvo. Međutim morate biti realni, i najbolje je da pre određivanja cene posetite neke auto pijace, na kojima su po pravilu cene malo naduvane, ali i prodavce koji sličan automobil već oglašavaju. Tako ćete imati realnu sliku o stanju na trištu polovnjaka, ali uvek imajte u vidu da su prodajne cene uvek primetno niže od traženih iznosa. Ukoliko vaš automobil ima bolju, specifičnu opremu od sličnih modela koji se nude, to će vam eventualno pomoći da ga brže prodate, ali zbog toga nećete moći da dobijete i više novca. To što ste vi recimo potrošili 500 evra na vrhunske zvučnike i kvalitetan CD plejer, neće ubediti eventualnog kupca da on treba da refinansira vaš hir, da imate kvalitetan zvuk u putničkom prostoru. Imajte u vidu da pomenuti CD plejer više nije nov, a to bi se isto moglo reći na primer i za alu felne.

Imajte takođe u vidu da ukoliko vaš model nema neku bitniju opremu, koju ostali automobili u klasi imaju, onda morate odrediti znatno nižu početnu cenu za svoj auto. Recimo, nedostatak klima uređaja može sniziti cenu i za 1.000 evra, ali i neispravnost istog takođe može poprilično oboriti vrednost vašeg vozila.

Malo ulaganja – brža prodaja

Ponekad je mnogo bolje uložiti malo truda, vremena i novca u svog ljubimca, kako biste ga brže i bolje prodali. Mnogo efektniji utisak na potencijalnog kupca ostavlja opran, čist auto, zato nemojte cicijašiti i odvezite ga u dobru perionicu. Uvek je bolje platiti kompletno čišćenje, spolja i iznutra, jer zapušten, prljav i prašnjav automobil odbija veliku većinu kupaca, a vi kao prodavac dobijate etiketu na kojoj piše – nemaran vlasnik. Kada se kod kupca pojavi i najmanja sumnja da niste redovno održavali auto, računajte da od prodaje nema ništa, osim ako značajno ne spustite cenu. Zatim, voskiranje automobila nije skupo, a može jednim delom povratiti stari sjaj automobilu, čak treba pristupiti i poliranju (koje doduše tanji lak), ukoliko boja nema potreban sjaj. Za malo novca možete kupiti preparate za održavanje kokpita ili pneumatika, a postoje i sprejevi koji otklanjaju fleke, ili vraćaju sjaj alu felnama. Ukoliko imate razbijen far ili recimo retrovizor, potražite iste na nekom otpadu, može se desiti da ovaj problem rešite vrlo jeftino, a ne da se potencijalni kupac zakači za naprsli far, kao pijanac plota, i obori vam cenu za 200-300 evra dok kažete piksla. Male ogrebotine na branicima se takođe mogu delimično sanirati specijalnim sredstvima, a neprijatne vibracije na upravljaču je vrlo često moguće otkloniti centriranjem trapa i balansiranjem pneumatika. Ukoliko agregat nije baš u najboljem stanju, mudro je pre prodaje zameniti ulje, i koliko toliko obrisati motor. Mada, ipak se nemojte odlučiti na pranje istog, jer će kupci odmah pomisliti da vam motor troši mnogo ulja. Bolje je ostaviti stanje onakvo, kakvo jeste (ukoliko je relativno dobro) time ćete uštedeti i svoje vreme. Potrudite se da ispraznite pepeljare, i da obavezno uklonite smrad duvana iz vozila, jer morate znati da nisu svi pušači, i da miris duvana nekima strašno smeta. Kupite jedan osveživač, ne košta mnogo, a ipak atmosferu može učiniti prijatnijom.

Šta raditi kad se kupac pojavi

Kada se zainteresovana stranka konačno pojavi, gledajte da mu, što je moguće kraće i iskrenije, odgovorite na pitanja, i nikada ne potcenjujte znanje kupca. Hvalite svoj auto umereno, nemojte preterivati sa hvalospevima tipa, moj automobil je bez mana, služi me kao švajcarski sat, prodajem ga samo jer moram, inače se se od njega ne bi rastao ni za kakve pare, itd. Time sami sebe diskvalifikujete, a i ponižavate potencijalnog kupca jer vređate njegevu inteligenciju. Ukoliko procenite da je kupac ozbiljan, i naravno, da ima vozačku dozvolu, ponudite mu sami probnu vožnju, ali tek kada prvo sednete na suvozačevo mesto. Saobraćajna dozvola neka uvek bude kod vas, jer se nikad ne zna. Prihvatite odlazak u servis, jer time dokazujete da ništa nekrijete. Pošto ste i sami svesni da prodajete polovan auto, koji svakako nije u idealnom stanju, bolje je da odmah malo spustite cenu, i time pokažete dobru volju. Ukoliko sa nivelacijom cene oklevate, kupac će odustati, ili će vam ponuditi znatno nižu cenu kada se dobro upozna sa svim manama vozila. Preprodavce ćete mnogo teško prevariti, a upravo se oni najčešće pojavljuju kao ozbiljni kupci. Odredite svakako i sumu ispod koje nećete ići (osim ukoliko ste u dugovima do guše), i gledajte da automobil prodate pre nego što mu istekne registracija, jer vam to može osetno oboriti cenu.

Ukoliko imate servisnu knjižicu, i održavate auto u ovlašćenom servisu, to obavezno navedite, jer će vam upravo to prodati auto u ekspresnom roku. Ipak, ako ste za 50 evra kupili lažnu servisnu knjižicu, pokazaće se da su u laži "noge zaista kratke" već prvom posetom servisu, jer je preko kompjutera lako utvrditi da li je kilometraža štimovana ili ne. Nemojte misliti da prevareni kupac nema prava da vas tuži, jer po postojećem zakonu na to itekako ima prava, recimo ako mu prodate auto za koji tvrdite da je prešao 200.000 km, a ovlašćeni servis potvrdi da bi na brojčaniku morao da ima preko 400.000 km.

Prenosu vlasništva nad vozilom pristupite tek kada se uverite da kupac ima traženi iznos, a novac obavezno proveriti u banci ili obližnjoj menjačnici u koje imate poverenje. Na kraju, evo jednog saveta i za kupce. Prvo proverite ličnu kartu prodavca i uporedite je sa onim što piše u njegovoj saobraćajnoj dozvoli. Ne nasedajte na priče prodavca, tipa - ja imam ovlašćenje, i pravi vlasnik vozila je u komšiluku, jer šta možete očekivati od prodavca koji nije mogao da priušti plaćanje prenosa, koje je sada simbolično. Dakle kupujte auto uvek samo od vlasnika, i samo njemu dajte novac pre nego što ste sve papire proverili bar dva puta. Mutne tipove, prepustite onima koji vole da se kockaju sa svojim novcem, i naravno sa "momcima u plavom", sasvim sve jedno. I svakako, zapamitite da je polovan auto – polovan automobil, koji će u narednom periodu tražiti mnogo pažnje, a neka vam ovo posluži kao još jedan argument u cilju obaranje cene, jer danas jeste prodavac, a sutra ste već kupac. Ukoliko sumnjate u ispravnost papira, možete posetiti i policiju, jer vam za to ne treba mnogo vremena, a verujte mi na reč, kasnije ćete mnogo mirnije i bolje spavati. Znajte da se ovlašćenja vrlo lako falsifikuju, i prilikom kupovine bolje je da pored sebe imate prijatelja, poznanika, koji vam kasnije može u eventualom sudskom postupku poslužiti i kao svedok.

Nisam zna gdje da postujem ovo

Otkrijte moguće prevare sa kilometražom

Međutim, da je kilometraža vraćena, može se naslutiti na osnovu unutrašnjosti automobila: sjedišta, papučica ili obloge volana.
“Čim vidiš da polovan automobil ima ispod 160.000 a da nije proizveden prije dvije ili tri godine, znaj da je gazda nešto petljao sa kilometražom”, jedan je od savjeta koji se može čuti od iskusnijih kupaca i prodavaca polovnjaka.
Jer, veoma je jednostavno manipulisati podacima sa kontrolne table jer su i softveri, ali i uređaji za mehaničko vraćanje analognih kilometar-satova poprilično rasprostranjeni. Koliko su prevare sa kilometražom učestale, najbolje govori činjenica da se na velikom broju internet foruma već godinama raspravlja o tome koji su softveri najpogodniji za vraćanje brojki.
Možda je ipak malo lakše otkriti kada neko vrati sat sa 200.000 pređenih kilometara na, recimo, 80.000. Prvi pokazatelj lažne kilometraže je pohabana i stara unutrašnjost. Sigurno kod automobila koji su prešli 80.000 kilometara nisu pokidane presvlake na sjedištima, pohabane papučice niti je izlizana obloga volana. Takođe dugmad za paljenje svjetala i za uključivanje četiri žmigavca ne bi trebalo da budu izlizana. Mada realno, sve to prodavac može i da promijeni, tako da nema pravog recepta.
Za neke marke postoji tzv. elektronska istorija, pa se za samo nekoliko sekundi može preko računara proveriti da li je ponuđeni automobil servisiran u ovlašćenim servisima i koliko je otprilike mogao da pređe kilometara na osnovu godišta. To posebno važi za automobile uvezene iz Njemačke.
- Bolje je kupiti automobil sa 100.000 kilometra koji je češće vožen na otvorenom putu od onoga koji je prešao tri puta manje a vožen je u gradskim uslovima – kažu auto mehaničari.
“Vozila ga žena do pijace i nazad”, jedna je od rečenica koju koristi većina prodavaca polovnjaka. Od takvih informacija treba se braniti samo razmišljanjem.
Kada neko kupuje polovan auto, treba da sputa želju za tim da što prije kupi prevozno sredstvo i treba da uključi mozak. Jedan automobil koji se neprestano vozi u proseku pređe najmanje 15.000 ili 20.000 kilometara godišnje. To treba pomnožiti sa godinama starosti i eto okvirne kilometraže.
Kod polovnjaka koji su prešli 100.000 kilometara i više treba obratiti pažnju na to da li su zamijenjeni osnovni potrošni djelovi, poput kočnica i diskova. Prva stvar koju treba promijeniti nakon kupovine polovnjaka jeste zupčasti kaiš, koji nije jeftin, ali se uvek ispostavi kao pravo ulaganje. Takođe se preporučuje zamjena ulja i filtera.
Najjednostavnije je da od prodavca tražite broj šasije i u servisu na osnovu tog broja provjeriti podatke o kilometraži, kao i o menjanim delovima. Sa druge strane, od kilometraže može biti važnije znati da li je automobil redovno servisiran, da li je vožen u gradskim uslovima, u privatne ili službene svrhe.
Sajt protiv prevara
Zaljubljenici u automobile u Njemačkoj napravili su prvi korak u borbi s lažiranjem kilometraže. Dvojica entuzijasta pokrenula su internet stranicu http://www.tachostand-kontrolle.de na kojoj se vlasnici automobila besplatno registruju i ostavljaju podatke o svom automobilu. Unosenjem broja šasije potencijalni kupac onda saznaje sve šta želi. Ipak, jasno je da je stvaranje baze podataka tek počelo i da će u velikoj meri zavisiti od volje samih vozača.
Izvor: Blic.rs