Yugo amortizeri

Oko 0.25-0.35l.

Zanima me da li su ovi gasni amortizeri visokog pritiska udobniji ili neudobniji od obicnih uljnih? Kada guglam na netu na dosta mesta pisu po nekim forumima da su neudobniji a mislim da sam ovde negde procitao da su udobniji. Yugisa ako imas vremena ti daj objasnjenje posto si verovatno najbolje upoznat sa tom materijom

Nazalost mi zivimo u 80im godinama proslog veka po poznavanju tehnologije oko automobila pa sirimo takve price i dan danas. Nekad su gasni amortizeri visokog pritiska bili neudobniji jer je ta tehnologija bila ogranicena iskljucivo za sportske modele, odnosno vozila. Ali ta tehnologija je vec cetvrtinu veka toliko razvijena i pojeftinjena, da iskreno mislim da je sramota za nekog proizvodjaca da pravi amortizer koji nije gasni visokog pritiska.

Visok pritisak gasa u amortizeru omogucava konstantne performanse amortizera i povecanu stabilnost bez uticaja na udobnost. To znaci da ako neki proizvodjac odluci da zeli da kompenzuje i poveca udobnost a da zadrzi slicne performanse, moze umesto uljnog amortizera da napravi gasne visokog pritiska ili ako hoce da zadrzi slicnu udobnost a da poveca stabilnost, moze da uradi isto. U globalu su udobniji, naravno ne mora da znaci automatski da je tako jer i dalje i sama baza amortizera tj njegova mehanika isto ima uticaj na karateristike amortizera. Ako je amortizer u startu napravljen da bude neudoban, punjenje gasom pod pritiskom ga nece omeksati, samo ce dati vecu stabilnost. Namerno kazem ako je amortizer napravljen neudoban, jer vecina amortizera nisu "sportski" tvrdi, nego loseg kvaliteta tj stede u izradi.

Primera radi, da uporedimo 3 tipa amortizera:
Fabricki AP imaju sile 69/98
Bilstein koje ja ja izradjujem imaju 236/177
SBB zbog kojih pitas imaju 184/108

Prva brojka je sila na sabijanje, druga na izvlacenje, sila na izvlacenje nije toliko bitna za udobnost, ako se ne pretera drasticno, nece imati uticaja, ona se u sustini uskladjuje naspram tvrdoce opruge. Sila na sabijanje je ta koja je faktor, sa njom se podesava odnos udobnosti i stabilnosti auta. E sad stvari opet nisu tako jednostavne, jer ne koristimo mi konstantno punu silu amortizera, pa je bitna minimalna sila amortizera.

Za AP je 7, za Bilstein 46, a za SBB je 66. Ali opet nisu stvari tako jednostavne, jer zato sto su Bilstein i SBB gasni visokog pritiska, efekat je grubo takav da na svaki 1 bar pritiska gasa, povecanje sile na sabijanje je oko 10%. Sad ja ne znam koliko su ti amortizeri punjeni, obicno za amortizere visokog pritiska, da brojka je oko 5-6 bara, znaci govorimo ugrubo iako je puno veca sila, radi adekvatnog poredjenja sa uljnima treba sile manje vise prepoloviti. Tako da AP iako ima 7, Bilstein treba gledati kao da je 20, a SBB oko 30. Naravno ovo i dalje ne znaci da je Bilstein 3 puta, a SBB 4 puta neudobniji, jer je stvar i kako amortizer stize od minimalne do maksimalne sile.

AP ce recimo puno brze da stigne od minimalne do maksimalne sile i da tamo ostane, nego sto ce Bilstein to da uradi. Tako da u nekoj normalnoj voznji, u proseku iako AP ima manje sile, cesce radi na maksimalnoj nego sto je prosecna sila pri kojoj radi Bilstein pa ce voznja biti udobnija. Tj to je toliko minimalna razlika, da mozemo manje vise reci da su jednako udobni, ali Bilstein pruza bolju stabilnost jer ima dodatnu rezervu usled vece sile. SBB posto je prostije gradje od Bilsteina, bice dosta grublji, ali i te brojke nisu cista matematika, nije da ce se 5N osetiti drasticno. Da bi se nesto stvarno subjektivno osecalo kao drasticna razlika, treba jedno 20-30% razlike u silama. Za te fabricke amortizere, vecina ljudi vise oseca razliku izmedju propalog i ispravnog amortizera, nego sto oseca razliku izmedju A i B prizvodjaca.

Recimo amortizere koje sam ja testirao, govorimo o silama na sabijanje, maksimalna sila je bila 69, uslovi koje sam testirao minimalnu silu koja ima najveci uticaj na udobnost je bila od 7 do 14. Isti amortizer punjen oko 4 puta guscim uljem je imao maksimalnu silu 131, ali minimalna sila je isla od 21 do 118. Isti taj amortizer sa oko 50% guscim uljem od standardnog ali na 6.5 bara gasnog pritiska, imao je maksimalnu silu 246, a minimalna sila u tim uslovima je isla od 72 do 131, ali ako uracunamo faktor da je gasni na 6.5 bara, osecaj po udobnost je kao da je maksimalna sila 86, a minimalne sile 25 do 46. To je primer zasto je gasni amortizer visokog pritiska toliko bolji i zasto je besmisleno u vecoj meri puniti fabricke amortizere guscim uljem bez pravilnog ventilisanja samog amortizera. U uslovima kada se od njega ne zahteva tvrdoca sila moze da naraste na skoro maksilanu, a maksimalna sila koja je faktor po stabilnost je svega duplo veca u odnosu na gasni gde je maksimalna sila prakticno 3.5 puta veca, a tamo gde je stvar udobnosti je puno manja, nije na nivou fabrickog, ali nije ni toliko drasticna. A udobnost je isto faktor stabilnosti, jer ako auto skakuce od pretvrdih amortizera to znaci da tocak nema konstantan kontakt za kolovozom, a ako nema kontakta, nema trakcije.

Ali da ne idem dalje u raspravu, posto verujem da je i ovo zamorno za vecinu.

Hvala na odgovoru.

Ne znam koliko je koristan bio, ali nema na cemu

Napominjem kad kazem skakuce, ne mislim u toj meri da se tocak odnosno guma odvoji totalno od tla (mada u ekstremnim slucajevima moze i to da se desi), ali nije konstantno opterecenje gume na kolovoz, nego varira u odnosu na to koliko oslanjanje uspeva da isprati neravnine na kolovozu. Jer kolicina trakcije koje moze da ima neki automobil koje cine faktor kombinacija amortizera i opruga/gibanj cine dve stvari, koliko jako je guma opterecena na kolovoz i koliko konstantno. Tvrdje oslanjanje omogucava da guma bude jace opterecena na kolovoz, ali kao posledicu ima da bude manje konstantno. Naci idealan kompromis izmedju ta dva, znaci povecati stabilnost auta.

Reci mi da li je ista sila na sabijanje i izvlacenje kako za zadnje tako i za prednje SBB amortizere? Planiram da uzmem i prednje pa da zamenim sva cetri zajedno.

Nazalost nisam imao mogucnost da probam gasne prednje, ali uljni se razlikuju, prednji su 95/148 sa minimalnom silom 16, a zadnji uljni su 108/131 sa minimalnom silom 20.

E sad da li je slicno za gasne, ne znam, vecina proizvodjaca ima isto za napred i nazad, SBB i Optimal se razlikuju, mislim da su svi ostali bili isti koliko me secanje sluzi.

To u praksi znaci ovako,ja sam imao lip sa malocfuscim uljem i ficinim oprugama i cinio mi se da je tvrdji jel vise skakuce nego slobin sa bilsteinom i peglicinim oprugama,a i neudobniji od alenovog sa sbb-om..nekako manje skakucu,drugacije je 😅

Ti imas malo vise gusce, jer je LIP standardno sa najredjim uljem od svih amortizera koje sam rastavio. Ja bih rekao da je mozda i upola redje od tog sto si ti sipao, a LIP ima dosta veliku pocetnu silu od 23N. Tako da si ti mozda napravio veliki skok u startu Inace za one koji ne znaju, Peglicine opruge su od 50kg/cm, a Ficine 37.5kg/cm.

EDIT: Ali sem te mane, fabricki LIP je prilicno dobar od minimalne do maksimalne sile.

Da ne otvaram novu temu, da li neko zna koje je visine gornji dio oslonca prednjeg amortizera za jugo? Da li je viši ili niži od Z101/128 tipa?
Ovdje sam upoređiv'o Regatin (+nuova ritmo) sa 128 i znatno je viši.


Ritmo, Panda, Jugo

Visi je Yugov nekih 15mm. Tesko je reci tacnu meru posto i kod Z101 i kod Yuga ima razlike u debljinama materijala u zavisnosti od godista izrade

hvala Yugisha, to i nijje toliko puno (kao kod regatinog), jesi li radio neko budzenje jugo tip na 101, jeli vrijedno truda?

Pa ne vidim neku prednost u tome, mislim Yugo ima lezaj i u teoriji je nesto lakse vrteti volan, ali ubacivanje tog lezaja u solju od Z101 je vrlo jedostavno uraditi tako da nema smisla menjati kompletnu.

ja se secam kad sam skracivao sipke amortizera za ficine opruge,yugovi amorti se skracuju za 40mm a kecevi amorti ako stavljas na yuga se skracuju za 50mm

Ne, kecevi se u globalu skracuju 15-20mm manje ako stavljas na Yuga

moji su skraceni 5cm,to je sigurno,ali to je ako se dobro secam keceva kucista od amorta a ulosci od juga svasta nesto tu ima

Pa dobro variraju mere od proizvodjaca do proizvodjaca, ali za istog proizvodjaca je obicno klip 2cm duzi kod Yuga

YUgisa ::Pa ne vidim neku prednost u tome, mislim Yugo ima lezaj i u teoriji je nesto lakse vrteti volan, ali ubacivanje tog lezaja u solju od Z101 je vrlo jedostavno uraditi tako da nema smisla menjati kompletnu.

Ma ja volim svašta znati i maštati... no zaboravim da treba duži produžetak klipnjače a to onda bespotrebno komplikuje..
Slikao neke strane iz Jejine knjige "Profesija test vozač" dok sam se malo usavršavao....pa preraspodjeli ako passen nicht ovdje

Pa dobro ta razlika u duzini klipa nije nesto drasticna, posto ima hoda dosta na izvlacenje, pogotovo ako se koriste fabricke opruge koje spustaju 30mm

Ja sam tu knjigu godinama pokusavao da nabavim, ali neuspesno

Evo i ja sam rastavljao


AP, SBB i Optimal amortizeri

Napravićemo novu temu za prepravku gornjeg oslonca 128/127/A112/X1-9 amortizera da ne laprdam ovdje.
Jejinu knjigu sam kupio prije jedno 10 god ali nije nešto, zbrda zdola, pola o gumama slabo o vješanju...ako ti treba neki dio uslikaću pa poslati (skupio sam sad dosta uputstava ,većinom na engleskom, oko amorta pa ću ti poslati na email kad složim)


Jedan od dijelova sa otpada koji mi žao što nisam uzeo, dok ih je bilo, su amortizeri oslonci motora i mjenjača Lančije Bete, no izgleda valjaće i sa veš mašine...


Hm, AP amortizeri imaju prstenastu kariku klipa... a svi izgleda jednodjelni gornji zaptivač sa brisačem?

Pa usustini ni ne znam sta ima u knjizi da bih rekao sta mi treba, usustini ne ocekujem ni puno da naucim, vise bih voleo da imam knjigu iz cinjenice da bih voleo da citam nesto u sklopu svojih saznanja, sto nije pisano za prosecno upucenu osobu

Samo srednji ima jednodelni zaptivac gore, AP i Optimal imaju odvojeno, slikano je tako zbog "simetricnosti"

Slikaću sadržaj knjige pa da vidiš, ali po onome što ti pišeš o vješanju, nema baš puno da naučiš, istina uvijek ima ali otprilike 20% bi bilo efektivno.

Jesi li otvarao koje amotizere koji se ne otvaraju, a zaptiveni su bez vara (kao npr. regatin zadnji koji sam ja uslikao) bez rezanja?
Ja zamšljam neko zavijeno oštro dlijeto (kao ključ za potiskivanje čaša ventila) pa malo kuc kuc a poslije bi valjao neki alat što se širi kao glava bušilice?

Pa to se obicno na strugu obrusi taj gornji deo iznad semeringa da moze da se izvuce onda sve napolje, ali ne nisam nikad to radio Ne znam da li bi moglo da se isece sa onim alatom sto koriste trkaci za otvaranje filtera za ulje kad proveravaju jel ima metalnih opiljaka

Pitanje za Jugišu ali možebiti da i neko dugi zna

U starim fiatovim podatcima o silama amortizera u mm nikad nije bilo navedno pri kojoj je brzini najveća sila zabilježena; koja je to brzina?

Primjer ispitanog Z101 amortizera i navedene sile i 4,55kp po mm računica.


Ja sam upoređivao sile 124 sa indijskim 124 i Ladom (dva različita sam našao za stare-prve Lade) jer Lada jedina navodi da je test pri 60 o/min tj 1Hz i to znači u koljenasto pogonjenom test uređaju za 100mm hod 0,314 m/s.
Pretpostavljam da je je i fiat radio tako i nije navodio jer je uvijek korisito isto?



http://www.gidrocenter.ru/stati/sistema-gur/stendy-proverki-amortizatorov-s-graficheskim?_print_version=1




Nažalost podaci kao što vidite i nisu baš uporedivi pa nisam siguran. U osamdesetim su Sovjeti izdali i test standard za amortizere i odonda uglavnom koriste 100 ob/min,100mm tj 0,523m/s

Sile za tu brzinu su otprilike, gledajući na krive, jedno 15% veće nego za 0,314m/s što mi ne pomaže da zaključim ...