Uspon na planinu Tupiznica - akcija " In Honor of My Donor" 2023.

Evo,  malo da prenesem utiske, sa akcije Uspon na Tupiznicu, ako bi mogla ova mini saga, nekako da uzmogne u tom poduhvatu.

Elem, kako sam i napisao, bili smo na Tupiznici planini...Subota 23.septembar, datum koji cu vecno pamtiti.
Posebno je znacajan datum, jer je Sandra prodisala novim plucima bas 23.septembra.
Svake godine, unazad 5-6 godina, jedna divna devojka,Sandra, veliki borac, organizuje uz pomoc opstine Knjazevac i pl.drustva "Babin zub" kao i planinarskog saveza Timockog kraja, Uspon na Tupiznicu, u cast donora, od kojeg je dobila nova pluca. Pluca su joj pre 10 godina transplantirana u Bechu na AKH klinici.
Ove godine prvi put ucestvujem u ovoj predivnoj manifestaciji, i veoma sam ponosan na sve ljude velikog srca koji su dosli da uvelicaju ovaj dogadjaj, a posebno clanovima Udruzenja transplantiranih " Zajedno za novi zivot", ciji sam i ja clan.
Prijavilo se i ucestvovalo, 17 sportskih drustava i klubova, sa preko 250 ucesnika, kazu 300, svih uzrasta, od malishana, do bogami ljudi u starijoj dobi ali koji su vrlo iskusni i u kondiciji, za sta ja za sebe tesko da mogu reci da sam u top formi, ali izgurah.

Prvo sam od Sandre dobio poziv u digitalnoj formi, koju smo prilozili nasem maticnom pl.klubu PTT, i tako smo se i prijavili, kao trojica planinara- moj otac, brat i ja.
Inace, najbrojniji su bili planinari kolege iz kluba " Josif Pancic" ciji smo i mi clanovi bili, ali smo presli u PTT. Pancici su dosli autobusom, njih 60-ak...

Prijem i govor je odrzan u centru sela Buchje, ispred Doma kulture i Poste,a sve je to bilo prepuno emocija. Obratili su nam se profesori i doktori, prijatelji i kolege, cijom borbom je i spasen zivot ove mlade Lavice. Dok je lezala na klinici u Beogradu, pre 10 godina, imala je nekoliko napada, tako da su na kraju morali da je uvedu u indukovanu komu, kako bi najlakse na zalost otisla na lepsi svet, ukoliko se ne pojavi donor.
Sreca, uz neopisivu pozrtvovanost i trud lekarskog tima, clanova porodice, prijatelja i drugih jako vaznih osoba, Sandra je bezbedno prevezena na AKH kliniku u Bech, gde je uspesno izvedena transplantacija i Sandra danas zivi punim plucima prkoseci sudbini 100%.



Posle svakog pojedinacnog govora, otpevana je po jedna pesma, samo pojacavajuci emocije okupljenih ljudi. Pustale su se i suze...jer Sandra voli muziku, a moze se reci da je muzika pomagala u preteskim trenucima.



Poruka kojom je i otvoren i zatvoren prijem, glasila je uniformno , da treba da se prica, o tome, kako je Srbiji potreban mnogo veci broj donora, kako bi se spasli mnogi zivoti, kojima je jedina nada i nacin za produzetak zivota, transplantacija organa. Ja to znam iz licnog iskustva.

Posle govora i prijema, uspon je zapoceo negde oko 10.30h,  a sumski put nas je vodio kroz cestar i shumu, i iako nas je vreme apsolutno fino posluzilo, bilo je prilicno vruce i sparno...



Ovde su moj otac i brat...

Trebalo je dobro potegnuti da se uspnemo na kameniti greben terasu.



Do vrha, nekako smo vode i imali dovoljno, ali se ona rapidno potrosila, dok smo se uspenjali na vrh. Na prvom vidikovcu mali predah, pa nastavak "stazom" po ispucalom stenju sve tik uz provaliju, sve do vrha.





...tamo su nas docekale gospodje sa kolacima, cak tri vrste, tu smo se svi izvalili i posedali da odmorimo...posto je vode bilo bas onako malo, tako smo se spustili, prvo livadama pored repetitorskih antena, pa nizbrdo jos jednom interesantnom stazom pomalo na sipar terenu, ubrzano, a svima nam je u mislima bila cesma ispred crkvenog dvorista, blizu cilja.









Svakako, pogled je uvek bio neverovatan, ja se zaljubih u ovu planinu.
Skotrljasmo se u selo, i nagrnusmo na crkvenu cesmu.
Posle umivanja i ispijanja vode, svi smo suckesivno navratili u "Seoski ducan" i mislim da je ta mala simpaticna prodavnica imala najveci promet jos od proslog septembra ( kada je organizovan bio predjashnji uspon)...
Posto se ispilo jedno 10 gajbi piva i ko zna koliko sokova i vode, onako ko se kako snasao uz seosku dzadu sedeci gde je ko stigao- na stepeniku, ivicnjaku, naslonjen uz ogradu ili kucni zid, svi su bili posluzeni u Domu kulture, pasuljem, kupus salatom, naravno hlebom, i tortom...bilo je 10 torti, svaka je nosila svoj broj (od 1 do 10), za svaku Sandrinu godinu novog zivota, bar ja mislim da je tako.







Posebno moram da pohvalim meshtane koji su nas usluzili, zaista su se potrudili da ovaj dogadjaj bude zapamcen samo u superlativu.
Posle zajednickog rucka, organizovana je dodela zahvalnica i bedzeva, predstavnicima drustava i klubova, tako da smo i mi dobili jednu zahvalnicu koja ide na zid u klub PTT.
Na zalost mi nismo mogli duze da ostanemo, iako je posle dodele zahvalnica, bilo veche harmonike i planinarski panel...

O ovoj akciji pisao je Kurir, vrlo bogat tekst...

https://www.kurir.rs/v/4249852?utm_source=kurir_android&utm_medium=app_android&utm_campaign=kurir_share_counter

A oglasila se i RTS drzavna televizija, doduse nespretno...



Ajd' sto je spikerka preimenovala selo u Buja, nego su i na snimku, gde kolega novinar pocinje reportazu sa lica mesta, ovi iz "rezije" ubacili "ispravku" imena sela prvo u Bučja, pa konacno naknadno u Bučje...ok bar su do kraja reportaze pogodili...
RTS-u aj se malo sastavi....mis'iimmm...

Puni energije i punog srca, vratismo se za nas Bg, doputovavshi
negde vec oko 21h...vec sutra, planiran je i put na Taru, ali o tome u sledecem putopisu.