Planinarska akcija Fruska Gora oktobar 2020.

Dugujem forumu kao i uvek ,s vremena na vreme,po neki putopis.
Ovaj putopis ce opisati jednu planinarsku akciju, setnju po prelepoj Fruskoj gori, u duzini od 15-18 kilometara.

Kada se akcija priprema,najvaznije je da se zna tacno koliko ce biti ucesnika,kako bi se blagovremeno pripremio i rezervisao autobus ili minibus a sve u zavisnosti od broja ucesnika i isplativosti prevoza...
Pokret tj pocetak akcije je uvek u 7.00 h, kako bi se akcija u celostii bez nepredvidjenih problema mogla odrzati.
Prvi deo je bio malo chupav jer su neke osobe u poslednji mah odustale, ali po pravilima igre, nema pare nazad...
Drugi deo je obecavao-svi smo se fino prikupili na parkingu ispred Skyline ovalnog solitera gde je inace tradicionalno mesto polaska, i rasporedili se u autobusu tako da budemo disperzovani po kabini,nas 21 ucesnik...
Setra autobus se probudila,motor zabrujao,i sledecih 1h-30min smo proveli u udobnoj voznji uz prijatnu muziku.
Inace ovom prilikom pozdravljam nasega prijatelja privatnog autoprevoznika uz sve pohvale koje takodje idu i za njegovu ladju.
Usput nas je malo jedan oblak okupao, ali nas nije obeshrabrio, jer je nebo nad planinom obecavalo lepo vreme bar za pesacenje - bez vetra, srednje temperature, bez mnogo sunca, ali i bez kise.

Provezli smo se kroz Rumu, pa uz obronke Fruske gore kroz Vrdnik, sve do decijeg odmaralista Letenka...tu nam je bila startna pozicija...
Letenku krasi prelepa livada sa sportskim terenom, a tu se inace svake godine organizuje Astronomski kamp koga posete 200-500 mladih i znatizeljnih ljudi, i amatera ali i profesionalaca...
Preporucujem posetu ovom kampu jer je odlican provod, a ima i sta dobrog da se nauci.

Ovako izgleda pomalo pusto kao danas...



Ali kada se omladina okupi,sasvim druga prica...tu su satori , kotlici, muzika, a predvece kvizovi, dokumentarni filmovi iz oblasti astronomije kao i interesantna predavanja....jos je ludje nocu, svi su naoruzani crvenim lampama i najcudnijim teleskopima i dvogledima i cutke posmatraju nebeski svod, kao da se svi boje da ne ugase zvezde svojim govorom. Tisi su i od najokorelijih pecarosha...
I mi smo posetili 2009. ovaj kamp, i tada se mogao videti Saturn sa svim svojim satelitima postrojenim sa strana planete a najvise je impresionirao sam prsten,naravno , koji se lepo video u svoj svojoj lepoti i bojama.







Pre polaska svima je podeljen jedan mali flajer/pamflet sa opisom same akcije, mapom gde se moze pratiti razvoj akcije, kao i opisom planine i njenih blagodeti.





Ovom prilikom sam ucrtao marsrutu nase grupe. Naime, uvek se akcija tako organizuje da se obezbede bar dve marsrute setnje, jedna laksa i kraca i jedna teza i duza. Ja sam hvala bogu odabrao duzu jer mi je svega 7 km setnje delovalo nesto bas kratko, mislim to mogu i oko kuce...
Na kraju je ispalo da je i druga grupa iskoristila dan u potpunosti pa je i ona ostvarila neplaniranih i respektivnih 15km setnje...

Polazak sa Letenke je bio ravno u 9.00h sa jednom malom nezgodom...u nastojanju da okrene autobus, majstorcina je obrnula krug u mokroj travi tako da nam se Setra zaglavila...nasao je on posle neke dobre momke na traktoru i sve je na kraju ispalo dobro...

Prvu etapu od nekih 7 km smo zavrsili za dva sata tako da smo do Kongresnog centra Ceptor Andrevlje dosli oko 11.00 h i tu napravili predah, uz kafe, cajeve,sendvice, ko se vec kako po zelji snasao...Tek u podne smo se pridigli, uz neizbezan poziv za nastavak (pokret) akcije koji glasi -PROKLET !!!- i nastavili nas pohod prema Crvenom cotu udaljenim 9 km, nekako sve blago uzbrdo uz nekoliko ozbiljnijih,sreca, kracih uspona gde su dva najveca bila na sredini ove etape gde se na kratko staza lomi i lepo se vidi kako preseca izohipse, ako pratite na mapi, i to parce je na mapi jako kratko, mozda 1,5-2cm, a u prirodi 150-200m...prvi uspon je bio odma posle vis.kote 199 i potoka Tancos, a i drugi uspon, uskoro posle prvog, a posle je bilo lako, sve se islo grebenom koji iz perspektive setacha izgleda kao nasip pored Save uz NBG blokove...
 

Nekada takodje decije odmaraliste, Andrevlje je sada hotelcina...odmaraliste je bilo mnogo lepse a po meni i svrsishodnije i neophodnije...



Usput smo na drvecu pratili markacije, u obliku crvenog srca u belom krugu.Inace, ova markacija oznacava stazu Fruskogorskog Maratona koji se tradicionalno svake godine odrzava i jedna je od najvecih ovakvih manifestacija, a staza ima 10-ak dobro markiranih na ovaj nacin.
Staze su razlicitih duzina i tezina tako da postoji staza za svakog, po izboru...Najduza ima cak 103 km.





Priroda je predivna, flora ostavlja nesvakidasnji utisak,stabla su prava i visoka sa gustom krosnjom tako da ovaj zeleni svod omogucava jako prijatnu setnju..
Na obroncima ove planine najvise ima hrasta i bukve,ali ima i graba,lipe i jos nekih vrsta drveca...





Kao sto rekoh , flora je jako bogata, a kao i na svakoj planini u ovo doba godine, neizbezan prizor su i gljive...od interesantnijih tu su Suncanice, Zuto ili Sumsko pile, i Curanov rep kojega smo spazili ali jako visoko na samo jednom stablu, mada smo naisli na jos jednu koju smo prozvali Petao...

Evo kako izgleda Suncanica - jedna od najukusnijih gljiva koju mozete pronaci i poneti sa sobom...



Neobicna je jer je prilicno rasprostranjena, lako se prepoznaje i jako retko moze da se pomesa sa nekom nedajboze otrovnom vrstom...
Kada je gljiva zrela/odrasla, karakterise je veliki klobuk posut ljuspicama podignutim sa povrsine u vidu krljusti, koji moze izrasti i do 30 cm u precniku, suknjica koja je pokretna po stabljici, i stabljika koja je suplja kao trska i pukne prilikom branja, vrlo je ukusna a najbolje ju je spremiti isti dan kada je ubrana.
Cisti se blagim brisanjem povrsine cistom cetkicom i ne pere se. Najbolje ju je izrezati u tanje snite i pohovati dobro namocenu u guscu slanu smesu za palacinke,na vrelo ulje...

Kada je jos mlada i nerazvijena podseca na mikrofon...



Zuto ili sumsko pile raste obicno na dohvat ruke na zivom stablu ili na oborenom deblu, i isto je vrlo ukusna, a moze se spremiti u vidu rizotoa ili corbe kao i neke vrste paprikasa...ta gljiva moze biti i nekoliko kilograma teska...

Ovo su njeni manji delovi, koleginica je otkinula uzorke...



Njenog rodjaka Petla smo nasli na zemlji na sred puta...



Na nekoliko predjenih kilometara grupa se sakupi i malo predahne,pa nastavi dalje. Ovde smo svi na okupu, malo odmaramo, i racunamo koliko ce nam  vremena trebati da stignemo do cilja,racunajuci vreme, naravno, od pocetka ove pesacke ture . Ja sam sracunao da ce biti potrebno 6 sati, rezonujuci da ne mozemo postici vise od 3km/h...nisam mnogo pogresio...biloje i nekih optimistickih vidjenja da nece trajati duze od 4h...
S obzirom da je bilo prilicno vlazno i klizavo, na nekim mestima smo upotrebili i Sljivovicu domace proizvodnje,jer, Red Bull daje ti krila, a rakija pogon na sva cetir'...prva sporohodna i laagano,... ta jelte!



Kako smo krenuli od hotela Andrevlje,tako je Suncanica bilo sve vise i vise, toliko, da nam za malo ne usfalise kese....
Sakupljacice gljivarke su se utrkivale koja ce stici pre do svoje gljive jer je bilo - jedna levo druga gore i tako...
Ali ja kad trazim, ja trazim ne pojedinacnu gljivu vec brdo na jednom mestu, i obicno i nadjem...
Moje soko okolovo je spazilo Koral gljiva lepo formiran...naravno da je prosto stampedo nastao po izvestavanju grupe o mom pronalasku...



Floru nesto i nismo videli...izgleda da je zivi svet blagovremeno utekao da i on ne bude pobran...
Ptice su se cule u daljini kako pevaju prilicno neobicne melodije, a zapazili smo i dva orlica kako kruze hvatajuci toplu uzgonsku struju vazduha...
U jednom momentu smo spazili i necije tragove...na tom smo mestu malo zastali da se konsultujemo sa putevima...



Dok je moj otac, inace vodja akcije, otpesacio malo napred da ispita ogranak staze, povela se polemika ciji su to tragovi...
Kako je zenska polovina grupe plasljiva, ustanovljeno je da to moraju biti tragovi divlje svinje.
Iako sam znao da nisu, ja sam tu malo raspirio vatru, tako da smo uskoro verbalno i vrlo kolorativno svinju i nahvatali,uredili,odrali,razanj podostrili, svinju namontirali a bogami smo je i ispekli.
Umalo smo je i pojeli,kada se moj otac vratio i pokrenuo grupu nizvodno do drugog ogranka staze...
Naravno da ga je zateklo pitanje:
-A ciji su ovo tragovi,jel od divnje svinje?-
-A ne, to su tragovi srne-
     srna svinja ma sve to isto, ufatis i pojedes...

Inace, kasnije smo na vise mesta pronasli izriljanu zemlju pored puta i to tacno tamo gde je hrast posuo svoje zirove, koji su izgleda svinjama kao kakva poslastica...
Ili to ili su nanjusile tartufe...naravno, vise nije bilo interesantno ispeci prase, vec ga dresirati u svrhu pronalazenja tartufa...
 

Na Crveni Cot smo pristigli oko 15.00 h gde smo zastali da se dogovorimo da li da se pozove autobus za one koji ne mogu dalje,jer je bilo nekih ucesnika za koje je i 16 km bilo dovoljno,neki su i iznenadili sebe, a jedna zena je imala ozbiljnih poteskoca sa bolovima u kuku tako da je spas dosao za tili cas...
Nas ostatak hrabrih smo se pokrenuli oko 15.25 h i za nekih 40 minuta uspeli da zavrsimo i poslednju etapu od 2 km pristigavsi do Doma PTT Brankovac.
Tuzno je sto vec duze vreme ne radi ovaj nekada lep objekat a sada prilicno zapusten...



Na nasem cilju docekao nas je autobus, tako da smo negde oko 16.30 h krenuli u Vrdnik, na zasluzeni predah i rekreativne tj turisticke aktivnosti u duzini od 2 h...neko je odlucio da vreme iskoristi za kupanje u bazenu termalne vode, a neko a medju njima i ja, za odsedanje u restoran na kafu i junecu corbu...
Mogu Vam svima reci da predobro prija posle ostvarenih 18 km, a mislim da je to sasvim fin uspeh za jednog transplantiranog...
Inace me je ceo put pratio povremeni bol u levom stopalu, da li sam ga pre neki dan nagnjecio negde ili sam stopalo ugauo pitaj boga...uglavnom, nisam mu dao da me obeshrabri a pogotovo da utice na dobro raspolozenje.

Moji komentari su otprilike bili :
- poneo sam mali kompresor i naduvacu ovu levu gumu,nesto ispustila, a zalicu se vulkanizeru sto mi dao losu gumu...
- ma jok necu Hepalpan, imam kuci rezervno stopalo samo cu da ga zamenim...

Evo,samo da dodam jednu fotografiju , kako mogu da se spreme Suncanice...

Prvi nacin je pohovanje kako sam i objasnio, samo se klobuci iseku na trouglaste kriske, pa na vrelo ulje prethodno dobro namoceni komadi u testu za palacinke...

Drugi mozda jos interesantniji nacin je da se veci klobuk okrene tako da rese budu na gore postavljene i nabacati sve kao za picu- kecap origano sunkica rendani kackavalj, pa u rernu...
Osim sampinjona...to ne treba...




Ko je hrabar, prijatno, ko nije...

Ja nisam

Ja sam miseoo da s' ti neki karakter...
Kad ono svi junaci ....
A gledaj kako ispadnu, kao kriske sunca!



Nema greske , sa ovom gljivom, samo da neko iskusniji potvrdi pri branju, i uzivanje...
Moze se staviti i u dehidrator, pa u zamrzivac....odlicna je za gulashe, corbe i razne pite...
A sto je najvrednije, dzabe je, i prirodno nista prskano...

"Samo" toliko 😁

Ako ne budem pisao po forumu u roku od dan dva, znacete....
🍄🍄🍄

VPetar ::"Samo" toliko 😁

Sve su pecurke jestive,neke vise puta,neke samo jednom.

Ja sam danas poceo da radim, i evo mrdam normalno, tako da stojim iza toga da uz samo malo truda, moze da se nabere pozamashna kolicina odlicnih pecuraka.

Naravno, amaterima i onima koji nisu sigurni strogo bih zabranio igranje sakupljanja gljiva.
Jer se u nasim sumama zaista mogu pronaci izuzetno otrovne vrste od kojih pi neki out nema spasa...

Da li je setnja dovela do toga da se moje stopalce opravi samo od sebe, ne znam, ali evo danas je vec mnogo bolje...

Frusku goru bih svima preporucio, naravno uz malo ozbiljnije pripreme i neizbeznu opremu, dobru obucu, i elan!
Zaists je prelepa planina kojom vredi setati, i setnjom se resetovati od svakodnevnih stresova.