Automat za brisace

I ja se nadam da ce biti brzo realizovana.

Ima li druze naznaka ka resenju problema sa automatom? Pozdrav

Izgleda da cu praviti jos jedan, u ovaj kao da su gremlini usli. Ne znam sta mu je, ali ne daje znake zivota, a ispitivanjem unimerom nisam saznao nista pametno, jer sve deluje ok.

Samo bez nerviranja

Interesantno, prosle godine sam pravio A/F ratio metar, koji iz nekog razloga nije radio ni po koju cenu, i jedino resenje je bilo pravljenje novog, a ovo me buni jer je radilo dok nisam zamenio potenciometar, sad ne radi ni sa starim ni sa novim. A ja sam sa faxom opet u guzvi do negde polovine maja i onda cu se postarati da dobijes valjan uredjaj.

ok druze. uh danas sam te se setio-u Loznici pada neka kisa pa me brisaci umorise.

Evo, ova kisa me podsetila da se neko muci sa brisacima, pa sam konacno zavrsio onaj automat, tj. uradio sam ga opet, jer nisam mogao da nadjem gremline u starom. Preko pp cemo se dogovoriti za slanje, a ako je jos neko zainteresovan, neka me kontaktira na pp.

Shemu kacim kad je nacrtam.

Druze nema trika da namestim uredjaj. Nece da se vrati u nulti polozaj pa to ti je. Treba pomoc traziti od autoelektricara ili bataljivati trud. Mozda neko sa foruma moze pomoci. Pozz

Hm, nista bez sheme onda... moguce je da treba iskoristiti i drugi kontakt releja, ili da je cak potreban jos jedan relej, ali to ti stvarno ne mogu reci napamet, moras pokusati da ispitas kad automat nije povezan (kad prekidac radi normalno) sta se sa cim spaja, pa ces naci gde se nalazi najverovatnije +12V dok motor brisaca radi, a gde ga nema kad brisaci stanu u normalnom polozaju, ili mozda obrnuto... Ili sto kazes, da pitas elektricara kako bi trebalo privezati, ja ne bih posle svega bataljivao.

Da i ja dodam moja iskustva o automatu za brisače: ja sam napravio automat prema šemi dole ( ako uspem da je ubacim). Korišćen je mikrokontroler PIC 12f509 i šema je vrlo prosta. Ako nekoga bude interesovalo da pravi pomoći ću maksimalno.
Princip je sledeći:
- Automat se dodaje postojećoj instalaciji.
-Pravljen je za moju skalu 55 - brisač ima dve brzine i ništa drugo. Električnu šemu brisača sam skinuo negde sa net-a, i odgovarala je mojoj skali55.
-Ima led diodu( duoled - svetli crveno i zeleno) koja je indikator da li je automat u funkciji. Crveno svetli kad se meri vremenski interval, a zeleno da je u funkciji, kad ne svetli automat je ugašen.
-Automat se pali i gasi na principu aktiviranja brisača. Mikrokontroler meri vreme između dva aktiviranja brisača i taj interval koristi dalje. Gasi se ako se ručno pokrenu brisači.
- Uređaj je korišćen i za automatsko paljenje svetla.
Da probam da ubacim šemu.


https://2img.net/r/ihimg/photo/my-images/801/automatbrisaci.jpg/
Valjda je dobro. Prvi put ovo radim.
ako sve bude u redu nastavljam

Ovo je vrlo lepo uradjeno, svaka cast!

Jesi li ti programirao PIC ili si nasao kod na netu?

I mozda bi umesto BD677 mogao neki jeftiniji-slabiji tranzistor, kontam da bi i BC547 bio ok za tu svrhu?

Program sam pravio sam. Programirao pic - pločice i krajnji izgled su malo amaterski , ali posle nekih početnih grešaka - za sada radi. Mada nema mnogo kiše da ga testiram .
BD 677 je za svetlo - koristio sam rele od 25-30A - nisam znao da je kod moje skale sve na rele i da mi tolika jačina ne treba. Nisam probao manji tranzistor da vidim da li se greje kada pobuđuje rele. Inače rele vuče preko 130mA, možda i više tako da bi se slabiji tranzistor možda i grejao. Ovako sve je ladno ko špricer i ne mora da brinem da će nešto da se zapali.
Za brisače sam koristio neki rele od 5A ( za prvu brzinu moj motor brisača vuče 1A) i njega kontroliše bc517. Darlingtone sam koristio jer neznam kako se ponaša PIC, odn koliko će da se greje.
Možda inije loše da napomenem sledeće. U početku sam imao problema sa PIC kontrolerom jer se često resetovao - što je dovodilo do prekida rada svetla na nekih 4-5 sekunde. To me i sad drži poprilično pozornim - nebih voleo da mi se usred noći ugasi svetlo negde na putu.
Ova zadnja verzija mi radi besprekorno već 2-3 meseca, tako da sam malo mirnijim. Ipak je sve to elektronika. Moj drugar kaža da je prekidač - prekidač i poznat mu je slučaj kad se čoveku celo auto samo ugasilo usred bela dana u tunelu ( neki opel karavan) i prava je sreća što niko nije stradao. Sa druge strane - uvideo sam blagodet kad ne mora da razmišljaš da li si upalio ili ne svetlo.
Sve u svemu šema gore data pali svetla po datom kontaktu za nekih 4-6sekunde i nakon toga jedina funkcija čipa je da vodi računa o brisačima. Vrlo lako može da se izbaci rele, tranzistor i dioda za svetlo i ostane samo ono što je za brisače. Mislim da ova šema može da se primeni kod bilo kog auta jer se ne pravi nikakva prepravka na instalaciji. Rele samo na kratko dovede 12 v na motor brisača i nakon toga sve se vraća kao da automata nema. Gledaću još da dostavim šeme da se bolje upoznate sa svim tim.

Aaa, ja nisam odmah skontao da je ovo uredjaj sa 2 funkcije, tek sad mi se svidja projekat! (forum je odsekao pola sheme i 'ladno nisam skontao drugi relej)

Inace, ne znam da li si voljan za neku saradnju, ako imas programator i za ostale PIC-ove (16fxx i 18fxx), i malo volje, mozemo se dogovoriti preko pp...

@ Pedja
Imam programator za PIC mikrokontrolere ali nisam nesto mnogo odmakao sa tim. Oko toga sve sto te interesuje hocu da pomognem. Imam malo slobodnog vremena i prvo cu probati da u potpunosti objasnim automat za brisace. Malo je komplikovano, ali ko ima volje ili ima drugare koji mogu da pomognu - moci ce sam da sagradi ovaj automat.

Svakako si odmakao dalje od mene. Da li imas za pocetak neki sajt da mi preporucis da malo pohvatam osnove programiranja, u kom programu si radio? Znam da kolega radi u MikroC-u, a vidjao sam i u PicBasicu da rade...

I koji programator koristis, znam da su najpopularniji AllPic i PicKit2 (USB), i razmisljam vec neko reme da kupim jedan, da se malo igram (iskreno, mrzi me da pravim, usteda bi mi bila mozda 500din za PicKit, skoro da se ne isplati naspram toga koliko rada treba).

Sto se "hardvera" (stampane plocice i lemljenja) tice, to me ne plasi, plasi me samo programiranje.

Programiranje mi nije profesionalno zanimanje pa ga i neznam mnogo dobro.
Ja sam programiranje radio davno na fakultetu. Odatle mi je ostalo neko znanje o PIC i ATMEL mikrokontrolerima naročito programiranje u asembleru. Nisam sirio znanje programiranja u basic-u i C-u jer mi nije trebalo. Imao sam zelje ali ne i volje . Za to mogu da ti kazem da izaberes jedan nacin pisanja i samo njega i naucis doro. Mislim da je C najfleksibilniji ali je i najslozeniji i njega uzmi samo ako oces profesionalno time da se bavis. U svakom slucaju mora da izdvojis malo vise vremena da bi to dobro savladao. Ja sam počinjao, ali nisam nikad otišao daleko. Jos na racunaru imam instaliran PicBasic i njegovo uputstvo ali nemam volje vise da ucim. Za moje potrebe je cak i asembler dovoljan.
Ja radim ovako. Projekat mi odredjuje sta sve mora mikrokontreler da radi. Na osnovu toga na sajtu PIC-a gledam koji mi odgovara i što je još bitnije da ga ima ovde kod nas. Preuzimam dokumentaciju i proučavam je. Primer 12f509 ima 110 strana od kojih je 50-ak o hardveru, a ostatak su instrukcije u asembleru. Asembler zahteva dobro poznavanje hardvera. Primer je sema koju sam dao - 12f509 nema INTERAPT( nacin da cip prati neke posebne dogadjaje dok nesto drugo radi) i zato košta 150 din. ostali koji imaju prelaze 220din i sl. Nakon toga pravim algoritam - tok programa - gde treba da definises svaku mogucu situaciju i kako da se mikrokontroler ponasa u tim slucajevima. Pretpostavljam da mozes nekako da dodjes do neke literature o programiranju i to kasnije primenis. Ovo ti onako objasnjavam jer je obimna tematika o kojoj su napisane mnoge knjige. Pisanje asemblera je posle samo prevodjenje algoritma u naredbe.
Ja sam se opredelio za PIC jer je laksi za programiranje ( tad kad sam to radio), mada je ATMEL za iste pare nudio mnogo vise funkcija - ali je programator slozeniji i uglavnom mora da se kupi.
Programiram sa napravljenim programatorom koji se zove Multi PIC programmer 5v2 (feng3 je autor)- neki derivat JDM programatora. Nema neke posebne komponente i priključuje se na serijski port racunara - nema posebno napajanje. Podnozje nisam stavio TEXTOL vec obicna podnozja za integrisana kola - jer mi treba mozda jednom u 3 meseca. Mislim da kosta manje od 10Evra,a tada kad sam radio programtori su isli do 100evrica Programiranje vrsim sa programom Ic-Prog 1.05b. besplatan je i o njemu, i o programatoru imas sajt.
I za programator i za program imas spisak cipova sa kojima rade. Moja aspiracija nije nikad isla dalje od 16f84, tj 16f629 sto i nije mnogo. Primenjivanje USB,Mreze i sl zaista je za one koji misle time da se bave profesionalno. Pisanje asemblera i kompajliranje je u programu PIC Simulator IDE.
Zaista nista posebno.

@ Pedja
Meni je elektronika hobi i kao takva moze da se primenjuje u Jugicima. Sve je to vec izmisljeno u novijim autima ali ne i kod Zastave. Primer - gledao sam projekat za lamda sondu - mikrokontroler koji je do 200din u sebi ima A/D konvertor i moze da ocitava sondu i da rezultate i druge podatke prikazuje na displeju ( ima projekat ne net-u za monohromatske displeje nokia telefona). Ali to je za onoga ko hoce i ima vremena da se bavi elektronikom kao hobijem. Tu nema mnogo para - bar je tako u mom slucaju. Svojevremeno sam pravio termostat sa mikrokontrolerom - da bi na kraju kupio za 500din. kineza.

Da nastavimo sa brisacem:
evo kako je preprevljena sema brisaca kod mog vozila. crveni kruzici i crna linijapredstavljaju kontakte relea. To je i princip rada. Rele samo dovede 12 v prema motoru i on se pokreće. Drzi oko 1-u sekundu a nakon toga preuzima prekidac u motoru brisaca.
Jedna paznja. Na Netu postoji sema za Mikrokontrolerski automat za brisace u automobilu( elektronika.rs.ba) - bar koliko sam ja razumeo princip rada - kada bi tako povezali - doslo bi do izgaranja osiguraca. Naime prema semi brisaca - kad je iskljucen brisac - sva instalacija oko motora brisaca je vezana preko prekidaca za brisac na masu i dovodjenjem 12v preko automata - prakticno bi direktno povezivali masu i 12 v - ergo - ode osigurac. Dakle sema:

Crveni X je mesto gde se prekida vod. Tacnije, nista se ne prekida, vec se izvlaci pin konektora( buksna) i sa njom se dalje radi. Isti je slucaj i sa 12v. Koristi se mogucnost da se napajanje dovede i do uredjaja i do konektora za sklop prekidaca brisaca.
Potrudicu se i da ostalo dokumentujem i slikam ovih dana. Pripremicu i fajlove za mikrokontroler.

Pedja,
evo kako izgleda moj programator. Davno sam ga radio, ali zavrsava posao. Pravi Pirotski štetiša


Kabl je od kompjuterskog za mrezu. Kutija ranije koristena, Sve u svemu - ne verujem da je kostao vise od 10 evra. Spisak PIC mikrokontrolera koje programira je za mene sasvim dovoljan, narocito sto sam do sada koristio samo tri razlicita tipa. Meni je ovaj dovoljan. Cak ni podnozja nisu profesionalna, ali zavrsavaju posao jer je to sve za hobi.
Ko hoce da radi sa ovim drugim ATMEL kontrolerima. Mora traziti drugi programator. Ja sam u svakom slucaju ovde stao i neznam sad koji su aktuelni.

Toliko si mi informacija dao u kratkom roku da nikako da odgovorim.

Programiranje u asembleru su one komande tipa "move A", i te krace "fraze"? Imali smo neke slicne vezbe na faxu (nismo programirali nista konkretno, vec "skolski" mikroprocesor koji u stvari postoji samo na racunaru, a ne i u realnosti i sluzi samo za obuku studenata) i to mi je malo zamorno, radije bih radio u necemu sto vise lici na programski jezik,

Inace i meni je elektronika hobi od kad znam za sebe, a sad to i studiram, pa se nadam da ce mi jednog dana biti i profesija. Na zalost, u vodama mikrokontolera sam jos u plicaku.

Sto se tice sheme povezivanja, hvala sto si je postavio, moze se primeniti i na onu moju "glupavu" verziju sa 555 i potenciometrom.

A kolika je razlika izmedju PIC-a i Atmel-a, kako u ceni, tako i u mogucnostima, da znam sta ima svrhe da ucim, da ne ucim oba?

Ovako,
sta da ucis je dosta tesko pitanje.
Moja preporuka ti je da radis sa PIC mikrokontrolerima( Kompanija Microchip), jednostavno jer je na Intenetu jako mnogo koriscen u hobi svrhe.
Recimo, skini sa interneta dokumentaciju za cip16f628( to je kao naslednik cuvenog 16c84) i detaljno je prouci. Vrlo je bitno da poznajes cip, jer je ponekad dovoljno da zaboravis da mu nesto iskljucis - pa da te zeza samotako.Nadji neki projekat zasnovan na njemu i proucavaj kako su neke stvari resavane. Uzmi neku situaciju koju zelis da automatizujes i probaj na osnovu dokumentacije da je realizujes. Recimo napravi frekvencmetar koji prikazuje frekvenciju na 7-o segmentnom displeju( nije bas za prve projekte ali ga navodim za primer). Kad dobro znas mogucnosti mikrokontrolera i uz malo istrazivanje na mrezi - mozes vrlo lako da napravis frekvencmetar do 1GHz. Nije da ces da prodjes jeftinije ( recimo prodaju za 7evra kineski radio sa pokazivanjem frekvencije - rasturis i dobijes frekvencmetar do 150MHz sa rezolucijom 1kHz/10kHz), ali ces dobro da savladas u praksi rad sa mikrokontrolerom. Sto vise savladavas mikroprocesore to ce ti projekti biti slozeniji - USB povezivanje, akvizicija podataka, povezivanje na mrezu, daljinsko ocitavanje. Sto bi rekli englezi - Sky is the limit. A da, znanje engleskog ti je pod obavezno - 8-10000 reci mora da znas.
Na kraju krajeva - probaj da nadjes neku knjigu o pic kontrolerima - pa postupno udji u taj svet. Sve ovo trazi dosta vremena i za to budi spreman.
Na kraju sve to ce doci do izrazaja kad ti neko dodje sa odredjenim problemo koji treba ti da resis sa mikrokontrolerim.

Tvoja verzija sa 555 je mozda i bolja. Danas sam se mucio sa jednim stojadinom - non stop resetuje mikrokontroler sa nekom smetnjom. Kad ga postavim kod mene - radi, kad ga prebacim kod coveka - radi pa se resetuje. Ocigledno je da ce sema morati da pretrpi izmene jer nije bas otporna na smetnje koje nastaju u instalaciji vozila.
Za programski jezik. Basic je mislim sasvim dovoljan za nase uslove. Jednostavno ljudi rade sa onim sto koz skolu uce. Ja sam na faksu radio projekat u asembleru i to mi je bilo dovoljo za hobi. Svaki jezik ima prednosti i mane. Ja sam morao u skoli da ucim kako realizovati 16-o bitno mnozenje i deljenje sa 8-o bitnim procesorima. U asembleru je to zezancija, dok je u Bejziku :>>> c=b/a pa neka ga softver kompajlira - prevede u masinski kod.
Mnogo se raspisah. Pozdrav.

Druze ti si ga maksimalno nepotrebno zakomplikovao ali sta da se radi... Da li ti je palo na pamet da dovedes signal o brzini kretanja pa da napravis da bude kao u BMW-u ona 1 brzina automatskog brisaca - sto se brze kreces brisaci brze rade, kada stojis na semaforu oni prave vece pauze ;D E kod takvih finesa sav potencijal PIC-a dolazi do izrazaja...

To je dobra ideja za razmisljanje.
Kisa je uglavnom nepredvidiva stvar, i samo neki senzor "jacine kise" moze da definise rad brisaca koji moze da se priblizi terminu vestacke inteligencije.
Problem koji si naveo moze da se resi na sledeci nacin - mikrokontroler mora da zabelezi period vremena na koji se pale brisaci, kao i brzinu pri kojoj je definisan period paljenja brisaca. Ako se krecete brze - treba da se smanji period, ako se krecete sporije interval izmedju aktiviranja brisaca treba da je duzi. U svakom slucaju tu mora da se meri brzina kretanja vizila - sto je ideja koju nisam uzimao u obzir. Pretpostavljam da je najjeftinija varijanta uzimati brzinu sa instrument table.
To malo komplikuje realizaciju uredjaja, ali kome je hobi elektronika - nije bitan cilj nego voznja .

jvojin ::
Pretpostavljam da je najjeftinija varijanta uzimati brzinu sa instrument table.
To malo komplikuje realizaciju uredjaja, ali kome je hobi elektronika - nije bitan cilj nego voznja .

Jao ja sam tu zabroavio da nemaju svi elektronski pinjon i instrument tablu sa step motorima u Yugu, hehe

Posle dužeg testiranja, ja zaista nisam imao problema sa automatom za brisače. U dodatku je fajl sa svim bitnim stvarima za izradu ovog uređaja( ko želi da ga pravi). Kome treba pomoć tu sam( s vremena na vreme).
Pozdrav,


http://www.speedyshare.com/files/30984743/Svetlo_Brisaci_-_forum.zip