Kako radi motor,osnove....

od **DRAZEN92** Čet 12 Nov 2009, 19:27

kako radi motor-osnove

Skoro sigurno ste u jednom trenutku pogledali pod haubu automobila i pomislili: Sta je ovde motor i cemu sve ovo sluzi, ili ste culi od nekoga da kaze "sesnaest ventilski motor", "dve bregaste" ili nesto slicno i niste razumeli o cemu se tu tacno prica. Pokusacemo da malo pojasnimo neke termine kao i da ukratko opisemo rad motora.
Kako radi motor?

Osnove
Svrha motora je da pretvara gorivo u kretanje i time obezbedi pokretanje automobila. Trenutno, najlaksi nacin da se napravi kretanje od goriva je sagorevanje goriva unutar motora. Daklem, automobilski motor je motor sa unutrasnjim sagorevanjem - sagorevanje se odigrava u njegovoj unutrasnjosti. Treba zapaziti par stvari

- Postoje razlicite vrste motora sa unutrasnjim sagorevanjem. Dizel motori su jedna, mlazni motori druga, benzinski treca, a rotacioni (Vankel) opet neka cetvrta grupa. Svaka od tih grupa naravno ima svoje prednosti i mane.

- Postoje i motori sa spoljasnjim sagorevanjem. Parna masina je tipican primer motora sa spoljasnjim sagorevanjem. Medjutim zbog odredjenih razloga (velike dimenzije, mala efikasnost) ti motori su jako neprakticni za automobile.

Danas veliki procenat automobila koristi motor sa unutrasnjim sagorevanjem iz sledecih razloga:

1. Relativna efikasnost (u poredjenju sa motorima sa spoljasnjim sagorevanjem)
2. Relativna jeftinost (u poredjenju sa gasnim turbinskim motorima - koriste ih avioni)
3. Relativno lako dosipanje goriva (u odnosu na elektricne motore)

Ovo su prednosti tehnologije koja za sada omogucava najjeftiniju proizvodnju automobila.

Sagorevanje
Kada se kaze automobilski motor, uglavnom se misli na cetvrototaktni ciklus sagorevanja koji obezbedjuje da se sagorevanje goriva pretvori u kretnju. Cetvorotaktni ciklus je smislio Nikolaus Otto 1867. godine, pa je po njemu nazvan Otto ciklus. Ono Å¡to razlikuje benzinse i dizel motore je da smesu goriva i vazduha u cilindru koje je kompresovao klip kod benzinskog motora pali svecica iskrom, dok se kod dizela smesa sama pali usled visokog stepena kompresije koja usijava vazduh do tacke kada on sam eksplodira. Pojedinacno, radne faze cetvorotaktnog obavljaju sledece procese:

1. usisavanje
2. kompresovanje
3. ekspanizija
4. izduvavanje

Rekli smo da je za sagorevanje potrebno pomesati vazduh i gorivo. Za potpuno sagorevanje najpovoljniji odnos goriva i vazduha je stalan i iznosi (14,7 : 1 u korist vazduha kod benzinskih motora). Za povecanje dobijene energije (tako i snage motora) naprosto potrebno je sagoreti vise smese. Zato motori vece zapremine po pravilu razvijaju vecu snagu jer im u cilindar stane v¡se smese. Klip (koji sabija smesu odn. vazduh) u radu se krece izmedju dva polozaja - donje i gornje mrtve tacke pri cemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Uzmemo li u obzir njegov precnik (klipovi su u pravilu okruglog preseka), zapreminu cilindra moze se predstaviti kao prostor koji se nalazi izmedju ta dva krajnja polozaja klipa. Pri tome zapreminu nekog motora mozemo predstaviti kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara. Odnos najvece zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tacki) i prostora u koji je smesa sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tacku nazivamo stepenom kompresije.

Od stepena kompresije znatno zavisi energija koju dobijamo sagorevanjem smese, a njegovim povecanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora. Posledica sagorevanja smese je povecanje zapremine gasova unutar cilindra. Ova ekspanzija pokrece klip prema dole, a on posredstvom klipnjace okrece kolenasto vratilo (radilicu). Ovo pravolinisko kretanje klipa pretvara se u kruzno koje se potom predaje prenosnom mehanizmu, a na kraju tockovima. Da bi motor mogao pravilno "disati", tj. usisavati smesu u cilindar i izbacivati iz njega produkte sagorevanja, brinu se ventili. Postoje dve vrste ventila: usisni i izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja motora koji se menja obzirom na to koliko je pritisnuta papucica gasa. Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju vis¡e ventila po cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom (cetverocilindricnom) 16-ventilskom motoru omogucavaju znatno bolje "disanje", a time i ostvarivanje vece snage u poredjenju s klasicnom (dvoventilskom) verzijom.

(Taktovi su poredjani s leva na desno)

1. takt: Usis (usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren)
2. takt: Kompresija (oba ventila su zatvorena, klip sabija smesu)
3. takt: Ekspanzija (iskra svecice pali smesu, a gasovi se sire potiskujuci klip)
4. takt: Izduv (izduvni ventil je otvoren, usisni zatvoren)

Zapremina

Prostor u kome se komprimovanje i eksplozija smese desavaju se pod kretnjom klipa menja, tj. menja svoju zapreminu. Ta zapremina, dakle, ima svoju minimalnu i maksimalnu vrednost. Razlika izmedju njih se naziva zapreminom motora i meri se u litrama, kubnim centimetrima (ccm) ili u podrucjima gde jos uvek ne vazi metricki sistem u kubnim incima (cin). Jedan litar ima 1000 ccm, dok jedan kubni inc ima oko 16,4 kubnih centimetara.

Na primer:

Motorna testera ima motor zapremine 40 ccm.
Motorcikl moze imati motor od 50 pa do 1300ccm.
Sportski automobil moze imati motor od 5l (ili 5000 ccm).
Vecina obicnih putnickih automobila danas ima izmedju 1000 i 3000 ccm.

Cilindri imaju iste zapremine pa cetvorocilindricni motor od 2.0l ima zapreminu jednog cilindra od 500ccm. U principu zapremina moze ugruba da prikaze koliko motor moze snage da razvije. Raspored cilindara u motoru moze biti redni, u V (pod nekim uglom) ili polozeni ili tzv. bokser motori.

Copyright Wink