Albanija ... sa spuštenim krovom i BG tablicama ...

Samo da otvorim temu pa nastavljam malo kasnije. Večeras sam kratak sa slobodnim vremenom ali mislim da ću stići bar da započnem  ...

Serpentinisanje crnogorskim vrletima je u punom jeku ali džabe, crv sumnje me izjeda i non stop razmišljam da li dža ili bu. Da krenem ka albaniji ili da motam volan na kontra stranu.

...

...
Ma ko ga hebe, nisam veverica da odustanem. Pročitao sam brdo putopisa u kojima su svi isticali kako nisu imali nikakvih problema tokom vožnje kroz albaniju.

Sve predrasude i negativna razmišljanja sam ostavio u beogradu kada sam krenuo na ovu vožnju tako da donosim jedinu ispravnu odluku u tom trenutku ... idemo u zemlju bunkera  ...

Hvatam kurs ka primorju, vreme je da se osoli dupe i spere znoj i prašina sa šćepan polja ...

...
Feragosto je u toku, kamperi motori avioni kamioni + sve što ima točkove i kotrlja se je tog trenutka na drumu.

Jaz ko mravinjak, pravim pauzu kako bi se gužva raščistila ali nema vajde od toga. Na kraju se hvatam u vrzino kolo  gde mi je trebalo nešto malo manje od 2 sata da bih samo prošao kroz budvu.

...

...

...
Već je kasno popodne a ima još da se gusla  ... Stani ovde stani onde, a vreme teče ko ludo. Krajnji cilj za taj dan je stići što bliže granici kako bi sutra što pre stigao u tiranu a onda slobodno vreme iskoristiti za šetnju.

Nekako se dogegam do šušnja, nadjem očas posla prenoćište jer je sezona u toku. Jedva čekam da se plaknem i uskočim u ponjave jer sam mrtav umoran ali avaj ... neće san na oči.

Vrtim se po krevetu a adrenalin samo roka. Da li da odustanem ili da teram dalje.

Da se razumemo, nisam se ja bojao za moju sigurnost već me je najviše bilo frka gde da parkiram crvenog zmaja kad podjem u šetnju.

Kada me je umor savladao nemam pojma ali znam da me je u 5 ujutru sat probudio. Ustajem odmoran i pun elana a to znači da sad mogu da vozim i do meseca.

Hvatam pravac ka ulcinju, zora rudi novi dan se budi. A sunce još spava.
Sa glavne magistrale se skreće u šumu a onda vozi nekim neuglednim putem.

...
Ubrzo izlazim na obilaznicu oko ulcinja a odatle put vodi ravno do graničnog prelaza.

...
Stižemo na granicu a bulja žvaće gaće, u prevodu radi guza ko meduza. Šta drugo reći, nije blam priznati.
Crveni zmaj i ja smo udruženim snagama izašli kao pobednici iz bezbroj avantura ali koliko se sećam srce mi nikada nije tako jako lupalo i pumpalo adrenalin kao tada.

...
Ubacujem u prvu i krećem ka graničnoj policiji. Granica je zajednička, dajem pasoš cg policajcu a on ga samo ovlaš pogleda i dade albanskoj policajki koja stoji pored njega ...

... dobar dan ... obrati se ona meni na srpskom.
... dobar dan ...
... gde idete ...
... u tiranu, da se provozam i popijem kafu ...
... dovidjenja i srećan put ... reče mi ona uz osmeh dok mi vraća pasoš.

Ja se tu nadje malo zatečen, niti me je pretresala niti kontrolisala, čak nije ni lupila pečat u pasoš a nije mi ni tražila zelenu kartu koja je obavezna tokom vožnje kroz albaniju.
Nije mi posvetila ni 2 minuta a ja sam se već zaljubio u nju. Jbg dobra duša, vaspitan u duhu titovih pionira pa volim da širim bratstvo i jedinstvo.

Leva noga bratstvo, desna noga jedinstvo ... širimo bratstvo i jedinstvo    ...

Krećem u avanturu a noge klecaju mada ubrzo i to prestaje jer sve one predrasude koje sam imao polako padaju u vodu jedna za drugom.

Nastavak sutra ...

putopisac, uzivam citajuci putopise, svaka cast i za Yuga i za Golfa, samo napred!

Dakle,
"Gordost i predrasude" treba okachiti o ofinger da se sire ko weshovi...
Jednostavno,ako neko zeli da iskusi avanturu,mora biti odlucan. I spreman i spretan...
Mislim da je ,kao i kod svih naroda,klima u kojoj zive ponajvise odgovorna na sklop mentaliteta....
Pa tako gorstaci planinci svuda su spolja grubi,a neki su takvi i unutra,odraz konstantne borbe za opstanak...primorci izgleda nemaju takav problem,priroda je oduvek bila blaga prema njima.
Tako je verovatno i sa Albancima. Plemena u brdima su divlja i "siromashna",dok je narod  sto zivi do mora stalozen,kulturan,opusten,i " bogat", totalni opozit...
I kod nas se moze ista slika videti...ali to je sasvim normalno.
Kazu da je Albansko primorje u principu lepo,da ima potencijala,samo ljude odbijaju one predrasude koje treba okachiti da se sushe...
Oni brdjani u klanovima,izgleda da su im anker,sidro,kocnica od koje druga polovina ne moze da se otisne put modernog vremena i svega sto to vreme donosi...
Jednostavno treba presaviti list i poceti drugacije razmisljati o svemu...politiku i ostalo,kao sto sam na pocetku i rekao,na cheewylook....
 

****  ****  ****  ****  ****

Naravno kao i uvek interesantan putopis pun jos interesantnijih detalja.
U jeku sezone, cela ta guzva i metez na obalama Jadrana,sve je to dodatak kao kakav zacin,na sve vec dozivljeno uz prilicno nezahvalan drum,u stvari kako kome,ja npr ne volim ravan prav put,nema tuna nista intetesantnog,treba tu malo grubljeg asfalta,pa serpentine,jbg po koja masna fleka,sprzena na vrelom CG suncu...nije ni choodo sto san nije hteo na ochi,mislim,dodje on po svoje,samo,kad se najmanje nadas,to je nezgoda...
...zato kofein + adrenalin =

Sirenje bratstva i jedinstva je onako zacinilo temu,pogotovo ako se uzme u obzir Albanka policajka...
Videla devojcica da ako bude bilo nekog pretresanja,ce da bude obostranog,pa ko veli bolje samo da pustim...a mozda je i Red Dragon pomogao,dva lafa uvek imaju bolje dejstvo od jednog....
   
...meni su uniformisane dame uvek nekako bile pomalo misteriozne,pogotovo policajke. Taj poziv je prilicno nezahvalan,jer 1÷100 je nevaspitanih pomalo,vole da dobacuju,umesto da dele komplimente i tako to...
Danas ce mi brzo proci radni dan ,to vidim,a i sutrasnji,jer cekam nastavak putopisa...

Hvala rodjaci, zadovoljstvo je pisati za Vas.

Ne znam kako sve ovo izgleda kada čitate ali se trudim maximalno, pojedine kolege su postavile visoke standarde u pisanju putopisa pa ja pokušavam da bar kaskam iza njih. Ako ima neka pravopisna ili gramatička greška vi me slobodno ispravite a ja ću vam biti zahvalan na tome.

Hteo bih i bratoo mooratoo da se zahvalim na malom poklonu, jeste malo naporan jer mi šalje poruke u pola dana i noći da nastavim sa piskaranjem i budem aktivniji na forumu, ali bar svaki put održi obećanje i oduži se nekom sitnicom za moj trud.

...
Baš je revnosan i maximalno se trudi u obavljanju svoje forumske funkcije ali bih mu ovom prilikom poručio da batali te igračkice i autiće već da mi sledeći put pošalje neku lutku za odrasle dečake ... u nedostatku iste može i neku komšinicu ali je uslov da bude udata i da ima prirodne usne a ne one silikonske.

Jbg, furam samo oridjidji stil i volim sve što vole mladi.

...  ...  ...  ...

Posle prvih par stotina metara vožnje kroz albaniju moj komentar je bio jbt, gde sam ovo došao. Ovo dalje što pišem je samo moje lično zapažanje a ne omalovažavanje.

Slika sa ove deonice nemam jer sam predhodne večeri od silnog uzbudjenja zaboravio da napunim baterije na aparatu i fonu tako da sam u tom trenutku odmah turio punjač u upaljač i rešio problem u narednih sat vremena.

Odmah posle granice se ulazi u neko naselje/mestašce/selo, jbg ne znam ni ja šta je. Rupa do rupe krater do kratera, prva druga i laganeze. Volovska kola i zaprege po putu, onu pernatu živinu neću ni da spominjem. Meštani uglavnom stariji ljudi jer su oni mladji verovatno odavno pobegli u gradove. Garderoba na njima kao u filmovima iz 50ih i 60ih godina prošlog veka.

Ja u čudu, kao da sam uleteo u vremeplov i vratio se u neke davne godine.

Ubrzo izlazim na magistralu i od tog trena je asfalt nov a ja do kraja puta kroz albaniju vozih ko po pisti.

Pošto mi je navigacija bila isključena omašim skretanje za desno i pravac ka tirani. Čitao sam tudje putopise i gledajući njihove slike naučio sam put napamet ali kako sam se ja tu pogubio nemam pojma ni danas. Verovatno ko u onoj narodnoj, u strahu su velike oči.

Put me dovede u neku banju, sve skockano i čisto ali se vidi da je tu vreme odavno stalo. Babe i dede samo špartaju na biciklama i gledaju u mene.

Stanem da pitam za put ali nemam koga. Posle par minuta stade auto par metara dalje od mene i izadje neki dečko, čeka nekog.

Izadjem i ja, stidljivo ga pitam šprehen zi ingliš kad on razvuče kez od uva do uva i odgovori jes.

Ispričasmo se mi ko rod rodjeni, pita odakle sam a ja mu reče iz beograda i pokaza na auto ... on mi objasni da se vratim nazad i gde da skrenem ka tirani a onda se pozdravišmo.

Pitao sam ga i kako se kaže hvala na albanskom ali nisam zapamtio. Uvek praktikujem da bar to naučim i zahvaljujem se domaćinu na njihovom jeziku.

Vratim se na raskrsnicu a ona velika da se sigurno vidi iz aviona. Kako sam omašio i nisam video, nemam pojma  ...

Do tirane se vozilo putem tipa ibarske magistrale i jedino čega se treba bojati u albaniji je nepoštovanje saobraćajnih propisa.
Vozi ko kako hoće, obilazi u krivini, uleće u makazice ... bg nekultura je mala maca za onu na albanskim putevima.

Sad se već napunile baterije pa da počnem sa slidžama.

Pred ulazom u tiranu počinju dve trake. Ja drajvam laganeze ali mi balkanci mislimo da smo baje No1 i da imamo najveću ćunu. Opletem ga ja preko dozvoljenog ali ne da bih jurcao već sam hteo da što pre stignem i dan provedem u šetnji a ne u kolima.

Kako sam dao levi migavac i našao se paralelno sa propelerom, tako sam krajičkom oka spazio rotaciju na polici kod zadnjeg stakla    .... Presretač ... Bog me pogledao, odmah ko vaginica puštam gas a onda klaj klaj za njim.

...
Inače, tokom celog puta sam vidjao miliciju ali me niko nije zaustavljao. Samo jednom je jedan krenuo STOP palicom da me zaustavi    ali sam provalio da kada je video BG tablice odma je mahnuo da nastavim dalje.
Inače, njihova milicija ima direktivu da strana vozila ne zaustavlja ukoliko nisu u nekom velikom prekršaju a sve to u cilju njihove što bolje turističke promocije.

Ulaz u tiranu, bila je subota i pijačni dan a to sam primetio i u drugim mestima kroz koja sam prošao.
Ovi mali kamiončići su im glavno transportno vozilo, vidjao sam i bele kombije ali su oni u manjini u odnosu na ove male.
chase bank near me now open
...
Jutarnji špic ali nije bilo neke gužve ... a i niko ne obraća pažnju na mene.
unique spanish boy names 2016
...
Navigacija je nameštena da me vodi u centar ali ja se prvo vozikam gradom. Razgledam ga ali imam šta i da vidim.
shell gas station near me now
...
Vreme ja da povučem ručnu i bacim sidro. Vreme je da uradim ono čega sam se najviše plašio. Vreme je da zmaja ostavim na vetrometini.
Tokom vozikanja po gradu sam na dva mesta pitao taxiste da li ima negde podzemna garaža ili bar ogradjen parking sa plaćanjem ali je odgovor oba puta bio NEMAAAA ...

Parkirao sam se u jednoj prometnoj ulici, odprilike kao u bulevaru kod vukovog spomenika a onda treba pešaka do terazija i trga.
Sa druge strane ulice je bila neka prodavnica, nešto kao farbara i gradjevinski materijal. Opet mali kamiončić. Predjem ulicu i pitam vozača jel parking gratis ili se plaća a on uz OSMEH kaže GRATIS.

...
Opraštam se i pozdravljam sa crvenim zmajOm kao da se više nikada nećemo videti ... ljubim ga u auspuh i zahvaljujem mu se na svim dotadašnjim avanturama koje je pregurao bez ijednog kvara.

Suza krenu, onako sama od sebe. Znam da sam sve predrasude ostavio kod kuće kada sam krenuo na put ali je takvo razmišljanje jače od mene.

Fotkam naziv ulice gde sam se parkirao ... to praktikujem odkako sam se u jednom gradu parkirao a onda u povratku skapirao da ne znam gde i u kom delu grada    ...

...
Krećem u šetnju, do sada je sve bilo u redu pa adrenalin polako popušta a onda počinjem da osećam glad i žedj.
Kako upoznati neki narod ... pa lepo, ući u prvu kafanu i posmatrari kako se ponašaju.

Kafić nekog zvučnog imena ali zato prijatna muzika svira. Nema gužve, ok atmosfera. Pitam konobara jer mogu da platim evrovima a kad on klimnu glavom ja poručim kaficu.

Mladji svi pričaju engleski i nije problem za sporazumevanje. Ja u školi imao dvojku tako da u sporazumevanju prolazi i onaj tarzan ingliš.

Dolazi kafica a konobar uz OSMEH pita okle sam. BEOGRAD SRBIJA, ja to uvek sa ponosom kažem i bez ikakvog uvijanja.
Spikali mi tu malo o svemu i svačemu a onda mi on pokazao put ka centru tako što je izašao na ulicu i rukom pokazao u kom smeru da idem.

...

...
Lunjam ulicama tamo vamo, malo sam se oslobodio pa ulazim i u one sporedne. Kad negde izgubim orijentaciju stanem i pitam za centar a svi vam uz OSMEH pokazu pravac kojim da idete.
Kartonske kutije na kojima se prodaje meso nisam primetio po ulicama ali sam vidjao prodavnice/kasapnice u kojima polutke vise o kuke na sred radnje. To mi je bas ostalo urezano u sećanju jer sam prokomentarisao sam sa sobom zašto meso nije u frizu obzirom da je leto i visoke temperature.

Brate prijatelju ZAC, mesa na kartonskim kutijama nema ali zato štuka i deverika radi na svakom koraku. Kapitalnih primeraka nema ali daj šta daš.
Znaš onu narodnu, vidjao sam i bolje ali sam hebao i gore  ...

Obzirom da imamo iste poglede na svet, par fotki samo za tebe.

...

...
U pozadini vidite tetu kako čisti ulicu. Oprema joj nije na zavidnom nivou ali je grad sasvim solidno čist.

...
Lunjam tako kad počeše creva da krče i javljaju se. Adrenalin pao u dubiozu, nema ga ni na vidiku.
Taman razmišljam da stanem i pitam nekoga gde ima da se pase kad osetim miris  ...

Babura nanjušila a noge me dovele  ...
Sedam i naručujem porciju a onda stiže. A da li ima bolje od ovoga    ...

...
Bacim jedan u kljun a on mi seo ko doope na nošu. Pohvalim majstore a onda kreće spika. Standardno pitaju iz koje bajke sam pobegao i došao kod njih a ja ponosno odgovorim BEOGRAD SRBIJA.
Oni razvukoše osmeh, pitaše jel mi ovo prvi put u tirani, čime sam došao, kako se osećam, jel mi prijatno ...
Ja ih nahvali na sva usta a tako mi je i bilo i tako sam se osećao.

Pričamo mi tako o svemu dok ja čekam da se ohladi mesište. Atmosfera već domaćinska, kao da se znamo sto godina.
U jednom trenu ovaj višlji, žao mi je što sam mu zaboravio ime, ustaje i donosi mi mali poklon.

... mala napomena ... gde god bilo šta kupite, momentalno dobijate fiskalni račun. To me baš iznenadilo, nema muljanja kao kod nas.

...
Moji prijatelji, pitah ih da li smem da ih slikam za uspomenu a oni odgovoriše da će im biti zadovoljstvo.

...
Malo se ohladiše ćevapi a ja ih smaza u sekundi, otviri se dizna a onda naručim još jednu porciju + jedno ladno zmijče.
Stiže nova tura na sto a ja se vatam za budjelar da platim. NO NO viče moj pobratim, on me časti.

Ako verujete ja sam tu ostao nekih sat ipo, dočekan sam i ugošćen bolje nego kod nekih članova porodice kad odem na slavu.
Suvišno je da bilo šta dalje pričam, on albanac a ja srbin ali nam je ipak pošla suza na rastanku.
Kod mene postoji samo podela na ljude i neljude ... brat je mio ma koje vere bio.

Dadošmo besu jedan drugom a onda krećem u obilazak grada.


I tako naš brat murat sad može da vidi i sam zaključi kako se pravi sultan ophodi kada mu neko pokuca na kućni prag. A ne ko ovaj naš da mi se podsmeva kada sam izvadio podnu izolaciju iz INa i rekao da ga spremam za velika dela    ...
To mu bilo malo pa mi još reče i da trujem teme i puštam golubove po njima    ...
E moj kolega, nisi ti svestan svoje nesvesti a niti znaš da mene boli raka što je voda mlaka ... samo praviš arbajt adminu da lupa po delete tipki.

I tako drugari, u ovom delu sam hteo da vam dočaram medjuljudske odnose a vi sami zaključite kakvi su. A sutra ćemo da prodiskutujemo gde je dobro praseće a gde ovčeće ... Do tad    ...

Lepoooo...
Kao i uvek,red sale,red ozbiljnosti,pa red texta koji dvojako moze da se prihvati...
U svakom slucaju,nastavak putopisa dostojan prvom delu...
Meni se dopalo to,sto kao i svuda,turisti ili stranci budu uvek srdacno prihvaceni i ugosceni od strane starosedelaca domacina...
Izgleda da su problem uvek,etnicke manjine koje furaju neki "ptri" ,a to sto su etnicke i sto su manjine,tu su uvek neki politicari krivi,ono malo chobana sho na prste jedne ruke mozes da nabrojis,koji povuku granice izmedju drzava tako,da se uvek eto pronadju te manjine,to je neminovno...al ima i izuzetnih slucajeva gde se narod cudno izmesao pa je korektnu granicu nemoguce povuci...
O vestackim tvorevinama ne vredi ni komentarisati ni trositi reci...

Uglavnom i ja se slazem ,i ja isto delim ljude na dobre i loshe...imao sam priliku da pricam sa mnogim mudrim ljudima a ne starijima od mene,kojima su neke price i mudre reci ispricali njihovi roditelji ili dede...pradede...
Jedan Pazarac me je,objasnjavajuci zakon po kome muslimani ne smeju konzumirati prasetinu,priupitao,i to ovim recima...
...Brate,reci ti meni,sta bi se desilo da se u sred pustinje najedes slanine i masnog?
Hmmm... ...ima logike zar ne? A kako sad da objasnis sirokim javnim masama....ma samo stavis,bog tako rekao i vozdra,zakon mora da se postuje,a bozji zakon je uvek bio prvi,posto drugih i jeste bilo,na pocetku,ali ne bas kao ovih modernih...

Zaista je lep grad i cist,ljudi zive normalno,kao i u svim evropskim gradovima,staraju se o njemu....mozda su njihovi lokalni obicaji za nijansu drugaciji od npr nasih,ali to su neke sitne razlike....sto bi rekli,pa i oni piju vodu....a te obicaje treba osetiti,prihvatiti,i zavoleti.
A juneci ili jagnjeci kebabi su mozda i ukusniji od ovih nasih soja vita, sta sve ujdurmashi trpadu ...
Pozdravljam slike sa gospodzama,ne vidim neku razliku u odnosu na nase shetacice,isto trose pare po buticima i prodavnicama....
ok ,Vas kalibar,al tu sam i ja uskoro sa moje cetir' banke...
A ona cistacica u pozadini,pa,interesantna joj je oprema,mozda je cak i bolje opremljena od ovih nasih Klojferata...sta pa nasi imaju bolje? Sine brezova metla i lopata je MajkaMara,bio ja dve nedelje higijenicar dok sam radio u Deltinom magacinu na Vilinim vodama preko Omladinske,menjao kolegu nesto...ma idi,kakav Kirby-Hoover...ili Dulevo kamioncici...
Nego,ono poklonce,to su stikeri,u smislu da se nedje prilepe,ili je mozda stiker+magnet?
U svakom slucaju,lep gest...eto iz prilozenog se vidi kako sugestije i predrasude podele ljude...jos mi nismo civilizovani,jos smo primitivni,ko zna koliko jos Suncev sistem treba krugova da obrne oko centra nase galaksije da bismo izasli iz tog mracnog doba...
Red Dragon je verno sacekao gazdu,pretpostavljam,na istom mestu....
Trude se da budu bas bas dobri susedi i domacini svima,eto i policija im nije nesto rigorozna,siguran sam da i oni imaju problema sa njihovim brdjanima,kao sto i mi sa istima ,nasima imamo...
Da je drugacija "klima" njihovo primorje je odlicno,imaju zavidnog potencijala da budu vrlo interesantna turisticka destinacija,a verujem da su im hoteli u letnjoj sezoni prilicno popunjeni stranim turistima...

Zeljno cekamo nastavak,nadam se da ima i treci deo...

Jos jedan od mase putopisa o Albaniji u kom je ona nahvaljena. Svaka cast! Iskreno, ranije kada sam naisao na nekom bajkerskom forumu na putopis o Albaniji, predrasude su radile svoje, i bas sam bio skeptican o utiscima. Nije da nisam poverovao, ali svakako nisam ni slepo verovao. E onda su se putopisi nizali i u sustini SVI napisu isto. Naravno ne istim recima, ali svakako je poenta ista. Gostoljubivi su, uglavnom se obraduju kada cuju da si iz Srbije (valjda zbog tih istih predrasuda) generalno vole strance iz koje god drzave dosli, i trude se da dobrim gestovima razviju turizam. Kapa dole!
Dok 2016 na odmoru nisam imao prilike da licno upoznam jednog starijeg gospodina Albanca. Uglavnom posto smo bili u istom smestaju sa njim i njegovom suprugom (on 76 godina ona 40, pije vijagre a ona samo jauce ), imali smo prilike dobro da se upoznamo i posteno da se ispricamo. Kako smo mi jedne vece rostiljali, i zapili se, on izasao na terasu i javja se, uz pitanje da li nasa galama i muzika smetaju, covek se razmahao kako mu ne smeta i pitao da li moze da nam se pridruzi. Kako nam se pridruzio, poceo i on da pije sa nama, pa je cak doneo i njegovu "domacu" rakiju Iznalivasmo se mi propisno do te mere da je i kolo covek poceo da igra sa nama. Sutradan, mi smo kretali dalje, covek je izasao, PO SRPSKI se pozdravio sa nama (uz rukovanje 3 puta poljubac u obraz), i pozvao nas da budemo njegovi gosti ako nas ikada put nanese ili namenski odemo u Albaniju. Covek u Albaniji ima lanac hotela (zaboravih ime), izmedju ostalog i na moru, te da smo uvek dobrodosli da budemo njegovi gosti i upoznamo se sa lepotama njegove zemlje (citiracu njegove reci "podrazumeva se besplatno kao posebni gosti" uz jedan odgoman prijateljski osmeh). iskreno, nisam upoznao nekog stranca koji je ostavio toliko jak utisak na mene, i koji je toliko pozitivan uprkos nasim vidljivim predrasudama prema njegovoj zemlji i narodu (koje je uspeo da oduva bukvalno).

Putopisac, izvini na ovolikom postu koji mozda ometa putopis. Ali iako u Albaniji nisam bio (do duse nisam nikada ni imao neku zelju), nekako mi je ovaj covek toliko priblizio sve to, i toliko nekako to sve jako preneo da mislim da bih se osecao domacim kada bih sada otisao u Albaniju.

Admini ako smatrate suvnisnim ili predugim moj post, brisite.

Putopisac, izvini jos jednom. A sada cepaj

Ja bih licno ostavio ovako kako jeste i Admine zamolio da ne diraju...
Mozda je malko predugacko... ...mosh misliti ko to pise da je predugacko...

Mislim da ipak treba reci i to,da se i na ovaj nacin predrasude razbijaju,uz prenosenje sopstvenih zapazanja i dozivljaja,naravno , pozitivnih...

Stojim iza reci Putopisca a to da se ljudski rod deli na dobre i loshe individue....
Sve ostalo,je samo pozitivno,ako se sustetnu,zavole,sprijatelje,razmene svoja iskustva,obicaje,razmisljanja....dve osobe iz totalno drugih krajeva sveta...ili iz dva naroda koje je zavadila prostitutka Politika ....

Stojim iza reci Putopisca

Mojne ti da stojiš iza mene jer ako ja stanem iza tebe onda možemo da se igramo vozića a ti sam zaključi koće da bude lokomotiva  ...

U mojoj temi mogu slobodno svi da pišu, i krato i dugačko a i da hvale i da kritikuju.
Bitno je da se družimo a ovaj putopis je svakako edukativne prirode. Nije u životu sve crno kao što izgleda, dovoljno je malo zagrebsti ispod kore a onda se svet gleda drugim očima.

Moorat i Mitke su sve lepo objasnili a moje je da sve to pojasnim slikovito.

Posle klope i pivkane bih ja najradije legao i dremnuo ali krećem u obilazak i dolazim do centra.

...
Odprilike je to kao naša slavija ali je u sredini kružnog toka veliki park.

...
Već rekoh da je saobraćajna kultura u dubiozi. Frka je i kad vozite a još više strepite kao pešak.
Pešak nema nikakva prava, važi zakon jačeg.

...
Velikih i jakih motora i nema nešto puno, uglavnom sam vidjao ove male mopede. E tek oni hebu kevu, voze trotoarom a nije im strani i da voze ulicom u kontra smeru. Bitno je stići tamo gde se naumilo.

...
Bilo je preko 30 stepeni, gori asfalt. Kako se udje u park tako ona hladovina mami da se prilegne.

...
Kada si u rimu, ponašaj se kao rimljanin ... stara poslovica ... ja je poslušao.

U modi je selfiranje pa i ja okinu jedan za svoju dušu  
Samo ja sam onaj iza, nisam u prvom planu  

...
Malo sam se resetovao u hladovini pa krećem ka crvenom zmaju nekim drugim ulicama.
Subota je popodne, u ponedeljak ujutru moram biti na poslu a u glavi pravim razne kombinacije kuda se još provozati.

Da imam nešto ovako, do ponedeljka ujutru bi stigao i na kraj sveta.
bp gas station near me now
...
cheap gas station near me
...
Merc, amudi, bmw ... unutra, u radnji, možete kupiti sve novo . A sa strane u garaži sve to isto ali polovno.

...
Stižem do crvenog zmaja i stidljivo ga obilazim i zagledam. Kako sam ga ostavio tako sam ga i zatekao.
Još jedan kamiončić, imaju neki čudan zvuk kada se kotrljaju ulicom.

...
Sedam u zmaja i droniram ulicama tirane. Nešto pre mog dolaska u tiranu je odigrana ona icidentna fudbalska utakmica SRB vs AL.
U dolasku sam se provozao jednim delom grada a u odlasku hvatam pravac ka drugom delu grada. Droniram sa spuštenim krovom i na pola gasa, par puta omašim prestrojavanje ali kako dam migavac tako oni iza stanu i propuštaju me. Bukvalno sam stekao utisak da su se svi trudili da mi ugode.

Pojedinci mi neće verovati ali tu je Mitke pa znam da on hoće sigurno. Nekoliko njih mi je svirnulo i mahnulo u znak pozdrava.

...
Kružni tokovi su priča za sebe. Pravilo je da pravila nema.

...
U početku sam planirao da se u tirani zadržim vrlo kratko a onda izadjem na more i uz njihovu obalu krenem ka grčkoj granici. Tako sam planirao jer mi je povremeno padalo na pamet da se samo provozam tiranom i nigde se ne parkiram zbog bezbednosti kola ali je na kraju sve ispalo drugačije.

Obzirom da sam se zadržao sasvim solidno u tirani, odlučujem da krenem nazad ali ipak planiram da bar negde izadjem na njihovu obalu.
Hvatam pravac za durres/drač


...
Pistu koristim za gasssiranje pa ove ispred mene teram u desnu traku.
Sva sreća da nisam naišao na čipovanu 16 valve efiku jel bi onda fauve bio taj koji bi dao desni migavac  ...

...
Drač ... standardno krug po gradu da ošacujem mesto za kafenisanje ...

....
Moreeeee ... izašao na obalu da se pozdravim sa njim do sledeće godine. Odavde hvatam pravac ka unutrašnjosti i planinama.

...
Pre ulaska u albaniju, tj u cg, sam natankovao plin i benzin do čepa jer nisam hteo da razmišljam o gorivu. Medjutim, pumpi sa svim vrstama goriva imate na svakom koraku.
U to vreme je plin bio nekih 20ak dinara jeftiniji nego kod nas pa stajem da dopunim.

...
Majstor toči a ja zevam levo desno kad odjedanput čujem kako plinadžija viče SRB SRB....
Reko šta je sad koji moj. Okrenem se kad ono lokalni baja mi pokazuje  ...

...
Plinadžija toči i dalje a ja mu odpozdravim.
Inače on je jedini koji je pogodio marku i model kabrioleta. Svi su uglavnom govorili da je dvojka u pitanju.
Malo se tu sporazumevali pantomimom, ja odbio poziv na kafu jel žurim da stignem na posao a onda gassss u patos i u susret novoj avanturi  ...

Ne odgovorih ranije,dok čitam k'o da sam tamo.

Posto coveka znam necu nista drugo reci nego samo pitati kad si ovo bio kad je ovako lepo vreme?

Sve za ortake.... ...samo ja sam pre za poziciju manevarke sto gura i slaze vagone...
Kao i uvek,nice nice...

A mozda su oni tamo drugi crveni zmajevi ili pastuvi sta vec,nekom i zanimljivi ali...
Klasika je ipak klasika...da li je iko ikada video da se Fau-Ve kabriolet Kec nekada nekome negde samozapalio? Ja nisam...
Ali ene na Ytb snimak kako Ferari gori brale kao lomacha...
sreca vozac vlasnik utekel na vreme da ne bude "chipsy crispy"... Pasta Carbonara...

SRB SRB...Xtra...pozdravljaju srce u junaka...ipak je hrabro preci prilicno dug put sa krovom na spustanje,malo bolje od satora nad glavom,nije da vredjam,ali prosto je to tako,kad se uporedi sa cvrstim krovom iznad....
Opet,ljudi planetu obidju i na dva tocka pa nista...

I opet provejava ona krilatica da se ljudi dele na dobre i loshe...
Ne bih da stojim cak ni iza reci Putopiscevih ovaj put,i one su izgleda opak takmac...
Ali ih bar smem otpozdtaviti i sa njima se sloziti,jer ,braco,bezbolnije...

Hvala kolega, trudim se da što vernije dočaram situaciju ...

Iz drača hvatam pravac ka skadru, odlučujem se za glavnu magistralu pa narednih 100 km vodim bitku sa vremenom  ...

...
Skadar ... polako ali sigurno upadam u dubiozu sa vremenom pa samo pravim djir po gradu bez stajanja a onda hvatam kurs ka CG ...

...
Subota kasno popodne ali sunce pržili prži pa pravim česte pauze za drinkanje. Vreme me poslužilo samo tako.
Brda i planine na vidiku, CG na vidiku ...

...

...
Pred samom carinom pumpa, nakupilo mi se siće od vraćanja kusura pa stajem da potrošim na gorivo. Znam koliko sam prešao km pa računam i vidim da će ostati neka sića preko toga.

Stajem na pumpu i dajem pumpadžiji sve pare a onda mu kažem da sipa do vrha a što ostane višak para je njegov bakšiš.

Ostalo je nekih 200 leka, oko 2e. Odma je nabacio osmeh i nazvao me najboljim prijateljem.
Pogranična je zona pa natuca srpski a onda upita za kola koja je to marka. Ja mu rekoh a onda upita jel sme da sedne i vidi kako izgleda u njima jer nikada nije video kabrioLJet. Ja dobra duša pa mu ispuni želju.

Bio je sam na pumpi pa se stvori gužva na drugim aparatima, zovu ga da sipa ali mu se osladilo sedenje u kabriu pa  počeše da se svadjaju na albanskom.
gasoline station near me
...
Dolazim na carinu, nema gužve. Par kola i to uglavnom arbajteri pa brzo dolazim na red.
Očekujem neko žensko kao pri ulasku ali ovaj put me dočekuje carinik.

Dajem sošku ali neće ni da je pogleda. Pita da li mi je ovo prva poseta albaniji i da li ću im doći opet u goste. Pita još i da li je sve bilo ok i da li sam imao nekakvih problema tokom boravka kod njih a kada sam mu odgovorio da je sve protekolo u najboljem redu samo se osmehnuo i poželeo mi sretan put.

...
Posle granice gasssiram i vrlo brzo prolazim kroz tuzi a onda izlazim u kanjon morače i cepam samo pravo.

Prvu pauzu pravim u kanjonu kada je sunce počelo da zalazi a ja počeo da osećam hladnoću. Stajem i dižem krov a onda pravac ka zlatiboru gde su me čekali drugari koji su tamo bili na odmoru.

...
Nedelja jutro i budim se rano. Najdosadnija deonica tokom celog puta je predamnom  i treba to stući što pre.
Izlazim napolje a ono magluština, ja se smrzo ko vaginica. Juče bilo 38 stepeni a sad celih 8, oće čuka da rikne.

...
Rešim da izbegnem standardni pravac ka bg i odma sa glavne džade skrećem na neki makadam gde pored puta nailazim na perionicu.
Ja sam se umio pa je sad red i da se crveni zmaj posveti ličnoj higijeni. Pranje zapiranje ovo ono ... jutarnja gimnastika.

...
closest gas station from current location
...
U nekom seocetu stajem po burek za doručak a onda šopingovanje delova za veliki servis  ...

...
I mi cigani imamo dušu a bogme i crveni zmaj. Pravimo pauzu iznad oblaka i divimo se vrhovima koji štrče iznad njih.
Približavamo se domu svome a pundravac u doopetu već razmišlja o nekom budućem putovanju.

...
Divčibare ... moorat je sve lepo objasnio u svom putopisu.

...
Jutarnja kafica ... nije poenta u njoj već to da umesto fiskalnog računa dobijam predračun ispisan hemijskom olovkom.
Volimo da se podsmevamo drugom a ne vidimo šta se radi u našem dvorištu.

...
Kabrio moje mladosti, bio je u modi kada sam ja bio klinac i kada sam maštao o tome da li ću jednog dana i ja osetiti vetar u kosi.

...
gas station near my location now
...
Sve što je lepo kratko traje pa dodje vreme da se odvoza završna deonica pre nego se povuče ručna u garage.

...
I tako posle 4 dana i predjenih nekih 1900 km se vratismo domu svome bez ikakvih jeba i incidentnih situacija tokom celokupne vožnje.

Svaki moj dalji komentar bi bio suvišan i samo bih ponavljao sve ono što sam do sada napisao. Zaključak izvedite sami..

Hvala svima koji su odvojili vreme za čitanje dosadašnjih putopisa a mooratu se izvinjavam što sam opteretio server ovolikim brojem fotografija.

Obećavam, neću više. Vreme je da se povučem u ilegalu i medijski prostor oslobodim za mladje naraštaje  ...

Eh moj brate Aleko,

u jednoj temi smo započeli diskusiju o transu da bi zatim prešli na temu o šćepan polju a zatim sve to finiširali sa albanskim putopisom iz 2016e godine.

Znaš ti mene u kom sam fazonu, ja volim što dalje od kuće  a ti voliš što brže na ulici  ...  ...

Putopisac, po ne znam koji put, svaka ti cast! Pravi putopisac od A do S!

Pusti ti mladje narastaje, nema od nas leba, samo ti pisi i uzivaj

Nismo svi rodjeni pod sretnom zvezdom :-)

Ko zna zna ko ne zna igra beka!
Svaka chas' svaka chas'...

Meni je zapao za oko kabriolet tvoje mladosti...

Meni se takodje dopada Simca 1100 , neka poslednja da kazemo generacija je bila pod znakom Talbot,kad ju je preuzeo Krajsler, pa promenili ime u Talbot?
Simca bila bre avion,u to vreme vrlo inovativno vozilo jedan od zacetnika hecbek linije oblika karoserije...
Meni se svidjao i stariji brat,ili bolje receno sestra Simca 1000 ,opet osvrt na Fiat konstrukciju...posto Fiat je bio tata-firma sto se Simce tice...tako da smo tu u istom kolu...Poissy motor bio dobar skroz...
Ova sledeca generacija je bila na bazi Peugeota 104...
Cudi me da je jos uvek u dobrom stanju s obzirom da je sa kraja osamdesetih prestala da se proizvodi..kako li je sa delovima...? Al to je ispisnik moga Yugosaurusa...

Interesantno je kako je Simca put polako prelazio sa Fiata na Pug...

Ali eto,sad moras da se zadovoljis Fau-Veom..jbg...
Ili ti je Talbot zagolicao mastu?

Ali gde nadjes prodavnici autodelova...e tu stvarno skidam sve kape koje su znale obitavati na ovoj cupavoj glavi...
E i bogami sa nizije na visiju,sa plusa na skoro minus,treba imati svu opremu s obzirom na tip " krova nad glavom"...
Da li Crvenom Zmaju vise pase jako topao vazduh ili lakse dise na relativno hladnjikavom?

U svakom pogledu,interesantno shtivo i za razonodu a i za edukaciju...

Pa ti pamtiš i pirate, pardon, murate sa galapagosa a kamoli jednu simcu ... e jesi mator .... pa ti onda pamtiš i ani 4 pištolja i braću dalton.

Sve si lepo objasnio po pitanju simce, ja bih još samo dodao da kada bi se jedna pored druge stavile Z101 i simca a onda pogledale iz profila, videlo bi se da liče ko jaje jajetu. Naročito zadnji kraj.

Simca je imala finije ivice ali kao što si rekao ona je začetnik hecbek karoserije.

Zmaj je zmaj bez obzira kakvo je vreme. On se vozi samo leti za merak a to mu je i namena.

Mada, jedne godine me kod plitvičkih jezera uhvati kijamet ali sva sreća kratko je trajalo.

Napolju je poledica a ja pošla bez gaćica,
suknja guzu čuva dok po p.čki duva    ...

...
A za fotku prodavnice autodelova me ništa ne pitaj. Kad bi samo znao kakve sam muke imao da bi je uslikao    ...

...

Mitke, sad moram još jedan putopis ali na BIS. Da se odužim mojim vernim putočitačima.

Jbg, takav je običaj u mom selu. Kažu da se dobro dobrim vraća kad se rodi pod sretnom zvezdom  ...

Naravno da moras, i nemoj da se zadrzavas na jednom nego samo cepaj, uzivancija je citati ovakve stvari

Inace, da ne budem pogresno shvacen u prethodnom postu, da od nas mladih nema leba. Da pokusam da objasnim, sa moje tacke gledista i polazeci od sebe. Ne putujem nesto previse, a i kada putujem uglavnom sedam u auto, gas na destinaciju, obavim sta imam i gas kuci. Jer u sustini nema se vremena, a jos veci problem je sto nemam obicaj ni pauze da pravim osim za toalet i sipanje goriva. A kamoli da stajem gde god mi se ucini zanimljivo da bih slikao. I to sebi zameram, ali ne znam da li navika da li nesto drugo, uglavnom nikako to da uradim.

A i ja bih kao mini digresiju na Mitketove reci.
Ja se bar secam tih vremena ,dok je jos drzava funkcionisala,tipa 84-89ta... Tih pet godina pamtim,tri zadnje pogotovo.
Ja sam kao klinac odrastao dobrim delom bukvalno na moru,u kampu na prelepom hrvatskom primorju,do kojega je trebalo stici...a islo se starom Skodom 120L kojom smo vukli manju jednoosovinku kamp prikolicu Treska...
Mucenica Skoda,i kad je spremljena bila za taj podvig, retko kada da je mogla sa gas u patos da po ravnom dostigne 75 km/h...i onda je put do Baskih Voda trajao bar 20 h...vremena za predah i za divljenje prirodi koliko god zelis...mada se to obicno u mom slucaju desavalo u cik zore pa do mora,kad se vec dve trecine puta prevalilo...
Otac je voleo nocnu voznju (svetle oci,smeta sunce,ja nasledio) a i ja sam dobar deo puta na zadnjem sedistu spavao ki top bog li te vido...
Svejedno,moralo se cesto stajali,hladiti masinu..kad je nejaka bila Skodica...naravno,uz prinudni prekidac ventilatora hladnjaka,i nekako...ali je bilo situacija kada prokljuca...
I uz Fice,Skode,Peglice,dosli su i Diane,Amiji,Renoi 4,pa se tim ljutim makinama putovalo i po 1000 km u jednom pravcu,i bilo je vremena za sve..ko je sebi mogao priustiti Pezejca,Tristaca,Ostina,a kasnije Keca,Ladu,Moskvicha...taj bre kralj je bio...
Bar tih davnih sredine sedamdesetih...pa posle osamdesetih...
Kad je dosao Moskvich,druga prica,mrcina je vukla za sve pare,kad se zalaufa isao kao grom,bio dobar za vuchu,sasija je tu pomagala,iako i nije bio bas stabilan,visok uzak...

Evo sada,uz sve automobile sto vozamo,i po vise komada u voznom parku,mi nemamo vremena cestito ni da spavamo,a kamoli za takva putesestvija...
Godisnji odmor od mesec dana? Ma to je neki SF ,sta li...

Tako da sa punom podrskom bodrim sve avanturiste koji sebi mogu da priuste materijal za putopise a posebno ovako kvalitetne,sa poono materijala....

Jer kad Putopisac sastavi putopis,sa malih ekrana javlja se glas nade:
-"Dobro jutro deco,pocinje skolski a i obrazovni program"...

Sta kaze reklama za auto delove...za Traktor i Golf...


Znaci da su podosta uznapredovali. U Tiranu sam isao 2004 ili 2005 , ne secam se tacno, tada je bilo cemerno. Sam centar je i tada bio sredjen, ali cim odes par stotina metara od centra ocaj. Prodavali su meso na kartonskim kutijama, a na panjevima pored sa sataraom su musterijama sekli zeljeno parce.
Ulicnog osvetljenja na 500 m od centra nigde nije bilo. Jedan albanac, koji nam je bio "vodic', objasnajvao nam je kako elektro distribucija umanjuje racune za struju svim gradjanima koji na svojoj kuci, a sa ulicne strane, imaju sijalicu . Tako su stimulisali gradjene da ostavljaju upaljenu spoljnu sijalicu preko noci da bi se koliko toliko videlo...mozete l izamisliti u gradu, bez mesecine, kako izgleda mrkli mrak. Putevi su im bili nezamislivi.... ovdasnji najlosiji put bio je auto ban za puteve kroz albaniju i ulice u tirani.
Znam da sam bio sokiran vecinom stvari koje sam tamo video...prosto ne mogu da verujem da su se toliko iskultivisali i napredovali za ovih 12-13 godina.

EU bajo moj...a i USA je...
Nesto dobijes ali zato mnogo izgubis..
Pitanje je koju ce cenu platiti za to tzv kultivisanje... Eno Bugarima vec nije dobro iz raznih razloga...nema vise zelenih pijaca ali zato ima Lidl na svakome coskicu, na primer,...sve putuju za Dimitrovgrad po kvrgavi domaci paradajiz jer onaj crveni kugel-stiropor nije za "chovechinjsku uporabu"...
Sad,ako su ispali pametni,pa postigli da turizam podignu,da izreklamiraju lepote svoje zemlje...ko zna sta ce biti...
A dva naroda ko sto sam rekao,zarate zbog par boodala,i inda se vecno mrze a da i ne znaju kako,kada i zasto je to pocelo...dolaze " neobuchene" generacije onim pravim istinama,a serviraju im se ko zna kakve priche...

Hvala bogu da su i Albanci usli u novi Eon ,pa postaju ravnopravan clan EU i jednog uredjenog civilizovanog drustva. A pri tom mislim na onaj deo Albanaca,koji takodje negoduju zbog svega sto se desava.

Fino je videti da su sredili svoj grad,da to sad izgleda bas bas interesantno...