Divcibare- za laganu setnju i resetovanje

Pre tri cetiri dana,tacnije u nedelju,iskoristili smo lep dan suncan i vedar,da protegnemo noge i da se razmrdamo,i nadisemo svezega planinskog vazduha.
Nase planinarsko drustvo vec dugo ima u ovom periodu godine,tradicionalno,akciju pesacenja na Divcibarama.
Iznajmili smo minibus,lepo vedro vreme,i sa osmesima,vec u 7h ujutro,krenuli put nase lepe planine...
Lepo smo stigli,i oko 10h bili spremni za omanju setnju u duzini od 11km,u zimskim uslovima,naoruzani entuzijazmom,kondicijom,i zeljom da provedemo jedan dan u prirodi i njenim lepotama.

Mapa Divcibara...



Krenuli smo od samog centra turistickog naselja tacnije od hotela Beli Bor,asfaltom,dokle je bilo zgodno,zatim obronkom,prteci sneg,po kome niko nije prosao do prve zaravni,podno vrha Golubac,gde smo napravili mali predah i iskoristili mogucnosti nasih telefona




Zatim smo ,posle predaha,poceli uspon kroz jos veci sneg,na prvi vrh,Golubac,gde je do sredine devedesetih,stajala prelepa osmatracnica,koju na zalost,niko nije zeleo negovati,te je satrulila,raspala se i bila uklonjena. Od nje su ostali samo betonski temelji...




Iskoristili smo vedar i suncan dan za jednu grupnu fotografiju,eto mene u prvom planu...zatim smo se zavejanom ali prepoznatljivom stazom,zaputili niz blagi greben sve do asfaltnog puta, kako bi dosli do raskrsca koji vodi do prve skijaske staze,na kojoj je postavljena tanjiraca,i preko staze,sve do sledeceg vrha,Crnog vrha.
Tu smo pronasli novu osmatracnicu,koja pod krovom ima vrlo simpaticno i lukavo postavljenu kucicu za ptice...
Sa Crnog vrha pogled je impresivan i po lepom i vedrom danu dalego pogled seze...




Posle osvojenog drugog vrha,i prtine koja je ostala za nama,valjalo se preci do slefece vece prepreke a to je nova ski staza,gde je postavljena moderna velika zicara sa sedistima. Staza inace nosi oznaku- crvena,i dopusta lepo kondiciono uskijavanje i poligon vezbaliste za novopecene ski skolarce,nije zahtevna staza ali je dovoljno dugacka i siroka za razbibrigu i opustanje...




Mogu reci da sam bio prijatno iznenadjen posecenoscu,puno ljudi smo zatekli na ovoj novijoj ski stazi,a interesanta stvar je sto je organizovan didzej tj muzika za raspolozenje,i otvoreni kamin,loziste za dodatni efekat,sto izgleda znatno podiglo posevenost ove staze. Malisana onih malih pingvina na skijicama bilo je bezbroj. Pingvini bez trunke straha,tutnje stazom i ostavljaju starije skijase u cudu...
Putesestvije smo zavrsili na kraju u centru,u nekoj kafanici gde smo jedva slobodan sto pronasli,uz corbu i Valjevsko pivo. Ipak je to Valjevski kraj...
Za Bg smo na zalost vec u 17 h morali poci...ali je tako dan proveden u izuzetnom raspolozenju,i mogu reci,da smo svi bili zadovoljni kako smo lepo prosli stazu za tacno planirano vreme od nekih 4h-30min, i tek pred polazak,sustigla nas je najavljena kisa koja nikako nije mogla pokvariti sveosti pozitivan utisak koji su Divcibare ponovo po ko zna koji put ostavile na nas.

I onda kao ne zna kakvo je Valjevsko

Drug moj,za mene nema vise alkoholnih hedonistickih tekucina.
Mislio sam na ostatak druzine,oni su zedj utolili Valjevskim ( corba namerno bila preslana,jeftin trik)
Ja sam svoju reku popio.
Iskreno,i nisam nesto izgubio time,a Valjevsko dugo bas dugo nisam konzumirao,pogotovo sto u zadnjih npr 10+godina bio sam se okrenuo belom vinu kao sadrugu,a pivo totalno zapostavio.
Cica Jagodinac je bio interesantan 2004. u vojsci,i to su odprilike bili poslednji meseci kada sam pivo trosio u nekoj kolicini...sve posle toga...namestaj.

Izgleda mi je vino,brza hrana,prejedanje,fizicka neaktivnost na kraju za malo dosla glave...

Evo sada pokusavam da budem fizicki aktivniji,da u prirodi provedem sto vise vremena,da obnovim gradivo,jer sam na vecini planinskih vrhova vec bio i dve clanske knjizice pecatima popunio...svaki clan planinarskog kluba morao je imati clansku knjizicu,a svaki vrh u srbuji,pecat...
Sada je to nesto digitalizovano. U opste mi se ne dopada

Bravo direktore, tako se piše putopis a ne da rokaš copy/paste.

Mene jedino smara kad vidim ove male sličice, to mi ubije volju pa samo pretrčim preko teksta.

Lep putopis i lepo druzenje. Imam i ja nekih slika sa putesetvija na Divcibare, pa se odatle produzilo za Valjevo.

Nisam siguran da bi hostovanje slika donelo bolji rezultat jer su fotke onako prilicno velikog formata pa bi se izgubilo na kvalitetu verovatno. Ovako,jesu male u temi ali kad se svaka klikne,poveca se te se lepse vide vidici,a mislim i da bi bas bio dugacak putopis da sam izmontirao vece slike...

Takodje,ne znam da li bi opteretilo forum da su slike veceg formata (velicine),pa sam se ipak odlucio za ovu varijantu.
A jesam ja ranije nesto copy/Mile/paste-ovao?..... bar se nadam da u putopisima nisam nikoga kopirao,a nekako sam siguran da sam uvek i texta nekog uz fotke imao napisanog,ne nesto mnogo texta,vise uz slike nesto prigodnog.
Sad svejedno i da zelim ne mogu nista da promenim,mozda da dopisem?....

Na zalost,grupa je bila, kao sto se vidi na fotografijama, sastavljena od nasih stalnih clanova ,koji su iako u godinama i dalje vrlo fizicki aktivni,ali nisu spremni da po zimskim uslovima tabanaju vise od ovih 11km. Pogotovo,sto se racuna da je 50% teze hodati kroz sneg,nego kroz suvu livadu,pa,kad bi se preracunalo,ispalo bi da smo toga dana po utrosenoj energiji presli ekvivalentno,oko 15km,s obzirom da je jedan deo ove setnje bio pod dubljim snegom.
Naravno,i vremenski uslovi ne bi dozvolili za neku duzu turu,jer se jos uvek rano smrkava,postaje hladno,i najavljena je bila i kisa tako da smo mogli jedino isplanirati nesto kracu stazu ili rutu.
Svejedno je bilo prelepo,napunili smo nase rezervorcice srece do sledeceg puta...

A ko je rekao da si ti copy ... Mile roka paste bre, a ne ti ...

Veće slike bolji pregled igre, mene smara da klikćem svaku sliku pojedinačno. Ja sam čovek u godinama, slabo vidim na blizinu al zato pajsera odma uočim na daljinu ...

Kondicija na zavidnom nivou, pa i efi bi riknuo da vas je pratio a vi matorci ga ispešačili na keca ...

Pokusacu u sledecem putopisu da ispravim gresku sa fotkama,postavicu da budu veceg formata malo.
ipak,i ja zalazim u godine,a posto sam i inace kratkovid,a staros' donosi dalekovidost,onda ostane bas uzak pojas dobrovidosti....
Ja sam bas ispao iz kondicije,ali sam se ipak izborio fino. Ostali clanovi su takodje svi do jednog,isli fino,tako da smo postigli planiranu brzinu,i vremenski interval setnje.
Bilo je planirano da se krene u 10h i da se na cilj stigne u 15h,kako bi imali dva sata vremena za druzenje u kafanici,uz corbu ili ko je sta vec planirao,i naravno uz Valjevsko,ko sme ( svi sem mene...)...
Na kraju je ispalo da smo krenuli u 10.15h a stigli u 14.50h,tako da smo bili cak i brzi od planiranog,sto je sasvim zadovoljavajuce,s obzirom na vremenske prilike i sneg koji znatno usporava grupu,narocito na usponima...

Al se pokazalo da je srce u junaka ili junakinje mlado onoliko koliko je to covek u dusi,pa smo svi prosli dibro i niko se zalio nije.
Bilo je komentara tipa da li cu ja to moci,ali ko god da se nesto predomisljao da skrati setnju,taj je dobio podrsku od ostatka grupe da nastavi, da smo svi sigurni da ce svi proci i tako je i bilo. Najbolje je kada je grupa kompaktna.